FOTO: sinemanija.com
Rođena je kao Grejs Patriša Keli u Filadelfiji, 1929. godine. Njena porodica je isprva bila siromašna, ali je njen otac radeći kao građevinski preduzimač zaradio milione. On je bio ponosan na svoju decu koju je imao pre Grejs, jednog sina i dve kćeri, ali njom nikada nije bio u potpunosti zadovoljan. Nije se uklapala u njegovu viziju uspešne osobe. Bila je bledunjava i nekako nevidljiva, stoga, njen otac nije verovao da će ona u životu postići nešto veliko, a to se, svakako, očekivalo od nje. Otac joj je bio, pored preduzimača, osvajač tri zlatne olimpijske medelje u veslanju, a majka je predavala psihologiju na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Sa sedamnaest godina Grejs napušta porodični dom i odlazi u Njujork. Tamo upisuje fakultet za glumu. Školovala se i izdržavala sama, baveći se manekenstvom i snimajući televizijske reklame.
Hičkokova muza
Svoju glumačku karijeru započela je u pozorištu, a njena uloga na velikom platnu u filmu ,,Tačno u podne” 1952. godine stvorila je od nje svetski poznatu glumicu. Na njenom glumačkom putu najvažniji je bio njen susret sa rediteljem Alfredom Hičkokom u čijim filmovima je ostvarila svoje najznačajnije uloge. Glumila je u filmovima ,,Nazovi M radi ubistva”, ,,Prozor u dvorište”, ,,Drž’te lopova”. Poslednju filmsku ulogu ostvarila je u filmu ,,Visoko društvo”, 1956. godine.
FOTO: wannabemagazine.com
Danas se ova glumica smatra Hičkokovom muzom i najlepšom i najelegantnijom glumicom koja je glumila u filmovima ovog reditelja.
Iako je njena glumačka karijera bila relativno kratka, ova prefinjena plavuša je sa sigurnošću obeležila jednu filmsku eru.
Od Holivuda do Monaka
Godine 1955. Grejs Keli na Kanskom festivalu upoznaje kneza Renija od Monaka. Taj susret će promeniti Grejsin život u potpunosti.
U to vreme Grejs je snimala film ,,Labud”, u kome je igrala lik princeze, što ubrzo postaje i u stvarnosti.
Mnogi su smatrali da je ovo bila ljubav na prvi pogled, ali je bilo i drugačijih mišljenja.
Naime, knez je u to vreme bio u dugogodišnjoj vezi, ali je postojala sumnja da mu tadašnja devojka ne može pružiti potomstvo. Za njega je potomstvo bilo od izuzetne važnosti, pre svega zbog položaja Monaka. Ukoliko ne bi imao potomke, Monako bi pripao Francuskoj. Na Kanskom festivalu je upoznao lepu glumicu, a to poznanstvo je kod njega probudilo ideju da bi mogao da je oženi. Bila je prefinjena, lepa, uspešna, a i njena porodica je bila bogata što je značilo da može doneti veliki miraz koji bi pomogao da privreda Monaka ne propadne u potpunosti, jer je u to vreme počela slabiti. Pored toga, venčanje sa tako poznatom filmskom zvezdom bi Monaku dovelo i mnogo novih turista.
Pri poseti njenoj porodici u Filadelfiji, knez je tražio miraz od čak dva miliona dolara koji dobija. Posle tri dana je zaprosio Grejs, a venčali su se sredinom aprila 1956. godine.
FOTO: squarespace.com
Tim venčanjem Grejs Keli je postala kneginja od Monaka. Ušavši u brak sa knezom Renijem, napustila je glumačku karijeru.
Hičkok joj je ponudio kasnije glavnu ulogu u filmu “Marni”. Želela je da se vrati glumi, za šta je imala i odobrenje muža, međutim, narod Monaka se pobunio, jer nisu želeli da njihova kneginja igra kleptomanku i snima ljubavne scene sa Šonom Konerijem.
U braku sa knezom Renijem rodila je troje dece : Karolinu, Alberta i Stefani.
Naslednici vladara Monaka, centra luksuza i bogatstva, često su privlačili pažnju medija. Iako su se roditelji trudili da oni odrastaju kao i ostala deca, njihova popularnost ih je činila drugačijim.
Ova porodica se smatrala skladnom. Deca su imala svu roditeljsku pažnju i vaspitanje, a za supružnike se nikada nije čulo da su imali vanbračne veze ili vodili burne živote.
FOTO: classichollywoodcentral.com
Ovakvu idilu je prekinula saobraćajna nesreća, 1982. godine, u kojoj je Grejs Keli izgubila život. Smatra se da je do nesreće došlo tako što je kneginja od Monaka u toku vožnje doživela moždani udar.
Posle njene smrti knez se nije ženio.
On je umro 2005. godine od kada je njihov sin Albert vladar Monaka.
Aleksandra je zaljubljenik u srpski jezik i književnost i smatra da je jezik jednog naroda najveće bogatstvo koje se treba negovati i čuvati
