FOTO: Medicina Preventiva
Ovo može biti scenario svakog velikog grada gde ljudi jurcaju ulicama spuštene glave i pogledom uprtim u odredište prema kome su se zaputili. A što je više ljudi oko nas, više se trudimo da ih izbegnemo. Ali, zašto izbegavamo tuđe poglede, pozdrave ili da pružimo pomoć strancu na ulici? Nauka kaže da odgovore možemo pronaći u našim mozgovima.
„Kada izlazimo iz metroa ili kada se nalazimo na ulici naš mozak, više nego inače, postaje svestan pretnji koje nas okružuju“, govori doktorka El Boag, profesorka socijalne psihologije na Univerzitetu u Birmingemu (UK). „Mi predstavljamo jedinku u nebrojivoj gomili ljudi zbog čega zauzimamo odbrambeni stav i postajemo konstantno oprezni na moguće pretnje koje nas okružuju“. To je naš mehanizam zaštite koji nam omogućava da preživimo na putu do odredišta, a koji, ujedno, čini da izgledamo neljubazno.
FOTO: Eurocheapo
Gradsko okruženje utiče na povećanje aktivnosti prefrontalnog korteksa, to jest jednog dela našeg mozga. Prema rečima Gregorija Bretmena, istraživača na Univerzitetu u Stanfordu (SAD), to utiče da ljudi u gradu imaju veću potrebu da gunđaju o praktično svim problemima koji ih muče u životu. U skoro realizovanoj studiji, Bretmen i njegov tim pratili su moždanu aktivnost kod ljudi koji se kreću u prometnoj ulici i onih u parku. U bučnim i prometnim ulicama povećava se aktivnost mozga u korteksu, što nije slučaj kada šetamo parkom, okruženi zelenilom.
Sa druge strane, oba dela mozga zaslužna za regulaciju emocija i anksioznosti aktivniji su kod gradskog stanovništva. U studiji nemačkog profesora Andreasa Mejera-Lindenberga, objašnjava se kako je moždana amigdala, smeštena u slepoočnom režnju, aktivnija kod osoba koje žive u gradovima. „A već znamo za šta je zaslužna amigdala“, podseća Mejer-Lindenberg. „Ona predstavlja senzor za opasnost u našem mozgu. Girus singuli, smešten u središtu mozga, je druga najaktivnija zona dok smo u gradu, a značajna je jer kontroliše emocije i borbu protiv neprijatnosti koje zadaje okruženje.“
Šta se dešava na selu?
Ako život u gradu utiče da se zatvaramo u sopstvene mehure, život u ruralnim sredinama može biti potpuno drugačiji. Kako navodi El Boag, „Radi se o suženom okruženju gde se ljudi međusobno poznaju i gde ne postoji osećaj opasnosti“. Regije u mozgu odgovorne da nas drže na oprezu od opasnosti manje su aktivne. Ta povezanost sa svime što nas okružuje gubi se u gradovima i okolinama preplavljenim ljudima.
FOTO: insideKENT
Tačno je da ovo može biti slučaj za one koji žive na selu, ali ne i za one koji posećuju ova idilična mesta, smatra Tomas Farlej, američki televizijski voditelj. „Da, možete biti na čistom vazduhu, ali se u manjim mestima možete osetiti odbačeno kada vas ne poznaju“, tvrdi. „Prag tolerancije nije tako visok u gradovima jer ljudi nemaju običaj da stupaju u kontakt sa drugima, a isto se dešava i na selu“, dodaje. Verovatno su za to zaslužni sistemi za uzbunu koji se aktiviraju u okruženju nepoznatih ljudi, kako na selu tako i u gradu.
Kodeks ponašanja
Po mišljenju Boagove, dodatni razlog zbog kog se ponašamo agresivnije u gradovima je taj što težimo da oponašamo druge. „Kada se nalazimo u velikom gradu, okruženi masom ljudi, posmatramo druge u potrazi za adekvatnim oblikom ponašanja“. A ono što obično vidimo oko sebe su odbrambeni stavovi pojedinaca koji izbegavaju kontakt očima, što od nas čini, po mišljenju eksperta, da uzvraćamo na isti način. „Koristimo mehanizme psihološke odbrane kako bismo se zaštitili“, dodaje.
FOTO: Projeto Filipe
Sa druge strane, Farlej objašnjava da je ono što se dešava u gradu, zapravo, prevelika užurbanost ljudi. „To je mesto gde čovek da bi preživeo nema vremena da zastane i proćaska“, navodi. „U žurbi ste jer je pre pet minuta već trebalo da budete na drugom mestu. Ne mislim da su ljudi neprijatni niti da je problem lične prirode.“
Na kraju krajeva, upali smo u začaran krug ponašanja, ponašanja neprijateljskih obrazaca, po kojima se ljudi ne primećuju niti međusobno pozdravljaju. Takvo ponašanje je sve više prisutno u svetu sada kada grad ima više stanovnika od sela. Prema proračunima Ujedinjenih nacija, do 2050. godine će 70% stanovništva naseljavati gradove. Da li će ljubaznost potpuno nestati?
IZVOR: BBC
