Prvi i najočigledniji odgovor je novac – samo još jedna svetkovina na kojoj se može zaraditi što kroz turizam, obilazeći gradove u kojima se masovno proslavlja, što kupovinom rekvizita, poklona i kostima koji su potrebni za proslavu. Konzumerizam kao takav povezan je sa sociološkim gledištem ove pojave.
Sa sociološkog aspekta, ovde se uočava efekat globalizacije. Zapažamo homogenizaciju kulture, gde se poprima jedan obrazac ponašanja, koji pretežno dolazi sa zapada. Ovde se ne sme potceniti značaj interneta i televizije, zato što pomoću tih medija ovakvi sadržaji postaju dostupni narodu, a samim tim se podstiče njihovo prihvatanje i usvajanje i oni postaju masovna kultura.
Međutim, da je u pitanju samo element kulture donet iz Amerike, i da nije potkrepljen verovanjima utemeljenim u kulturama država gde se ovaj praznik slavi, nikada ne bi poprimio ovakvu razmeru. U dosta evropskih civilizacija postoje običaji koji su vezani za zagrobni život i duhove, tako da je Noć veštica tipičan primer hibridizacije kulture.
Dok se u Parizu, u Diznilendu, ovaj praznik obeležava čisto iz ekonomskih razloga, u Gotskom parku u Barseloni je ova proslava povezana sa meksičkim praznikom Dana mrtvih koji se slavi sutradan, a u Transilvaniji se slavi u srednjevekovnim gradovima koji su poznati po legendi o grofu Drakuli.
U našoj tradiciji je, takođe, motiv zagrobnog života odomaćen. U valjevskom kraju se organizuju izleti do vodenice Save Savanovića, najpoznatijeg srpskog vampira; a u Velikom Gradištu se održao Kongres veštica. Upravo je vampir srpska reč odomaćena u celom svetu.
Izvor:B92
