Foto: Flickr
Oniomanija potiče od stare grčke reči „onios“ (ono što je na prodaju) i „mania“ (ludilo). Ovaj termin, koji je nastao krajem XIX veka, danas je zamenjen definicijama kao što su „zavisnost od kupovine“ ili „kompulsivna kupovina“, ali je suština ostala ista. Radi se o odsustvu kontrole prilikom potrošnje ili poremećaju koji se u svom najtežem obliku, prema različitim istraživanjima, javlja kod od 3% do 7% predstavnika čitave populacije.
Anksioznost, nezadovoljstvo, nedostatak samokontrole i osećaj krivice jesu neke od karakteristika koje prate ovaj poremećaj, čije su simptome krajem 1800. godine prvi put opisali psihijatri Emil Krepelin i Euhen Blojler. Uprkos njegovom ranom otkriću, poremećaj kompulsivne kupovine (eng. Compulsive buying disorder – CBD) u priručnicima za otkrivanje mentalnih poremećaja nije svrstan među poremećaje. Do osamdesetih godina, isto je bilo i sa ludopatijom (zavisnost od igara na sreću).
„Radi se o poremećaju koji se slabo izučava zato što je, da bi se uopšte moglo govoriti o kompulsivnoj kupovini, pre svega potrebno postaviti mnogo zajedničkih kriterijuma“, priznaje Hesus de la Gandara, šef odeljenja Psihijatrije u Univerzitetskoj bolnici u Burgosu i jedan od pionira analize ovog fenomena. On objašnjava i da ga je naučna zajednica konačno prihvatila kao anormalno i patološko ponašanje. „Objašnjava se kao zavisnost bez droge, kao zavisnost od određenog oblika ponašanja, kao što su i zavisnost od seksa, posla ili interneta“ i dodaje da „podrazumeva preteranu kupovinu koja dovodi do ekonomskih ili društvenih problema“.
Foto: Mental health tretment
Nagon za kupovinom ne može da se zadovolji, a pruža osećaj radosti i čini da se osoba oseća dobro. „Proizvodi uzbuđenje, tenziju, užitak“, nabraja de la Gandara, koji objašnjava i da su patološki slučajevi retki i specifični, jer ih uvek prate i problemi anksioznosti, poremećaji ličnosti i stres. „Uopšteno govoreći, svi pacijenti poseduju nisko samopouzdanje i kupuju da bi pobegli od stvarnosti“, dodaje Hose Antonio Molina, psiholog i autor knjige „SOS...zavistan sam“ (šp. SOS...tengo una adicción). „Ljudi se dosađuju ili su nezadovoljni, pa sami sebe zavaravaju misleći da će im prijati da kupe novi par braon cipela i da će tako popraviti raspoloženje. I tako upadaju u vrtlog i iste situacije se samo vrte u krug.
Nije važno koliko potrošimo, stručna literatura ne govori o tačnim ciframa i procentima, ali, ako konstantno proživljavate nekontrolisane epizode u kojima kupujete toliko da se čak i zadužite, vreme je za uzbunu. „Nabavljanje nepotrebnih stvari koje ne upotrebljavamo i neposredno kajanje zbog kupovine prvi su znaci opasnosti“, kaže Havijer Garses, psiholog specijalista za potrošačko ponašanje i predsednik Asocijacije za psihološka i socijalna istraživanja. Objašnjava i da, onda kada krivica nestane, osoba ponovo upada u zamku i svaki put želi sve više. „Ne razlikuje se mnogo od alkoholizma“, ističe Garses.
Garses je jedan od autora poslednje studije u vezi sa ovim fenomenom koja je objavljena u Evropi, a istraživanje je sprovedeno zahvaljujući Evropskom međuregionalnom institutu za potrošnju. Izveštaj istraživanja koji je objavljen pre deset godina otkriva da više od trećine stanovništva jedne zajednice ima problem kontrole prilikom kupovine ili potrošnje i da se kod 3% od njih javljaju patološki oblici ponašanja.
Prema mišljenju pomenutog psihologa, ove cifre su i dalje reprezentativne. Univerzitetska bolnica iz Barselone (Bellvitge), specijalizovana za lečenje ovog poremećaja, upozorila je da je u toku 2014. godine od 6% do 7% populacije razvijenih zemalja patilo od ovog poremećaja i da se njihov broj vremenom samo povećava.
Da li se radi o društvenom fenomenu?
Prema istraživanju Evropske unije, ovaj poremećaj se češće javlja kod mladih, a čak 8% njih je sklono patološkom ponašanju. Za razliku od odraslih, mladi sa boljim raspoloženjem prihvataju potrošačke vrednosti i lakše prihvataju poruke koje povezuju novac sa srećom, društvenim uspehom i ličnim prestižom. Ono što bi moglo biti odraz budućnosti jeste poremećaj kompulsivne kupovine čiji simptomi počinju da se manifestuju u periodu adolescencije, ali se prikrivaju narednih deset godina, u proseku. „Najčešće se suoče sa problemom kada su već prilično navučeni“, tvrdi Garses.
Prema mišljenju pomenutog psihologa, kompulsivni potrošači nisu ništa drugo do vrh ledenog brega društvenog fenomena koji pogađa sve nas – konzumerizma. Istraživanja se podudaraju u tome da je većina kupovina neplanirana i da se obavlja prema nagonu, što je svakodnevna i uobičajena pojava koja ne treba da izaziva brigu sve dok kontrola ne posustane.
Međutim, psiholog tvrdi i da su porast broja tržnih centara, publiciteta, kartica za kupovinu i obezvređivanje kredita doveli do toga da nagon za kupovinom dobije novu dimenziju. „Ideologija potrošačkog društva je ’kupujte i trošite da biste bili srećni’, a neke osobe su po prirodi podložnije uticaju“, ističe.
Havijer Rovira, profesor marketinga na fakultetu za biznis i marketing ESIC, priznaje da publicitet i marketing pogoršavaju odnos ljudi prema neumerenoj potrošnji koja je tokom osamdesetih godina počela da se nameće kao životni stil. „Već se ispituje da li imamo više nego što nam je potrebno, ali, društveno govoreći, ovaj stil života se ne može izbeći i ljudi će nastaviti da ga praktikuju“. De la Gandara potvrđuje da je ceo svet jedan hipermarket i podseća da je ključ konzumerizma upravo osećanje nezadovoljstva koje proizvodi. „Ljudi ne znaju da odaberu odgovarajuće i da ’čitaju’ stvarnost“ – na taj način gube kontrolu.
Foto: Flickr
Kako kontrolisati kupovinu?
Hose Antonio Molina, psiholog specijalista za zavisničko ponašanje, objašnjava da je prvi korak u tretiranju poremećaja kompulsivne kupovine rad na tome da pacijent prizna da ima problem jer, kako tvrdi, često postoji negiranje. Potom, nezavisno od toga da li ga prati patologija koja zahteva upotrebu lekova, pacijent se polako uči kako da kupuje kontrolisano. Ovo su najvažnije preporuke:
1. Izađite u kupovinu sa određenom količinom novca;
2. Ponesite spisak stvari koje želite da kupite;
3. Poverite račune svoje kupovine „tutoru“ – članu porodice ili bliskom prijatelju;
4. Naučite da odložite potrebu tako što ćete, na primer, ako ste zaboravili da kupite nešto sa spiska, sačekati do sledeće kupovine da to i uradite;
5. Ako ne možete da se kontrolišete, izbegavajte tržne centre i kreditne kartice.
Garses preporučuje i da, kada idete u kupovinu, ponesete i jednu svesku u kojoj ćete beležiti koliko ste potrošili i da kreditnu karticu, ako ne možete da je ostavite kod kuće, uvijete u papir ili da je stavite u koverat na kome ćete zabeležiti svaki put kada ste je izvadili i koliko ste potrošili.
Molina objašnjava i da lečenje ovog poremećaja mora da traje i to najmanje godinu dana. „Treba vremena da se čovek navikne da kupuje opušteno, a to ne može da se nauči od preko noći“, zaključuje.
Izvor: El Pais
