Foto: Flickr
Prevela: Tijana Pavlović
Domenikos Teotokopulos, El Greko (Kandija, Krit, 1541 – Toledo, Španija, 1614), produktivan koliko i inovativan, mnogo je slikao tokom svog života. Njegov opus čini oko 320 dela, iako je oko stotinu njih nestalo ili izgubljeno. Među pronađenim delima, oko 70 njih je plod umetnikovih ruku. Ostala, ne manje autentična, su produkt njegove škole - sina ili učenika.
Radionica za restauraciju i izložbene sale muzeja Prado su u poslednjih 35 godina, sa svojom ponositom kolekcijom „el greka“, svedočile defileu čak više od 150 dela koja su u njima proučavana. Njih 34, neosporive autentičnosti, čine uzorak analize umetnikove stvaralačke tehnike, čiji je rezultat predstavljen na svečanoj manifestaciji muzeja. Pod rukovodstvom Karmen Garido (Madrid, 1947), u saradnji sa Hajmeom Garsijom Maikesom, nastala je knjiga koja predstavlja „šlag na torti“ godine posvećene četvrtoj stogodišnjici od umetnikove smrti.
Hose Pedro Peres-Ljorka, predsednik Uprave muzeja, ističe da se 30 godina istraživanja o El Grekovom stvaralaštvu koje je sproveo muzej, poklapa sa periodom kada je Karmen Garido vodila istraživačko odeljenje. Iako je već dve godine u penziji, nastavila je istraživanje ne bi li mogla da predstavi autentični DNK El Grekovog slikarstva.
Gregorio Maranjon, predsednik fondacije „El Greko 2014“, potvrđuje da minuciozan rad Garidove predstavlja putovanje u srce alhemije kojom je El Greko stvorio svoj genijalni opus. „Nismo želeli da se zadržimo samo na izvanrednim izložbama koje smo prošle godine priredili u njegovu čast. Želeli smo da uradimo više i zato smo, pored četiri izložbena kataloga, pripremili i simpozijum u Tisenu. Sada predstavljamo ovo fundamentalno delo i obaveštavamo da će Letisija Ruis dovršiti katalog koji je pripremao Hose Alvares Lopera. Nadamo se da ćemo tekst moći da predstavimo u narednih nekoliko godina“.
Foto: Flickr
Prema rečima Migela Sugase, direktora muzeja Prado, „šlag na tortu“ godini posvećenoj El Greku stavila je uzbuđena Karmen Garido, na pozornici, dok su iza nje projektovane umetnikove slike i njihovi fragmenti kojima je posvetila svu svoju enegriju. Počela je objašnjenjem da se u svakom detalju ogleda El Grekova inovativnost, umetnika koji je čist tehničar.
Kao anegdotu, ispričala je da je od više od 50 hiljada reflektografija koje su obavljene u muzeju, prva bila upravo na El Grekovom delu. „On je slikar čiju tehniku su oduvek osporavali. I tako je bilo sve do XIX veka, kada je njegova tehnika konačno priznata od strane umetnika“.
Garidova je saopštila i da je ovim radom želela da prouči suštinu El Grekove tehnike pomoću analize podloga po kojima je slikao, njegove kreativnosti, maestralne upotrebe boja i njihovog posebnog načina mešanja, kao i izrade njegovih komplikovanih kompozicija. Ovih godina, Garidova je prošla kroz sve esencijalne elemente koji čine njegovo stvaralaštvo, kao i svaki detalj svakog njegovog dokumenta i svedočanstva.
Foto: Flickr
Na tom putu, lično je videla ikone iz njegove faze rada na Kritu, kao što je „San Lukas koji slika ikonu Bogorodice“ u muzeju Benaki u Atini, prošla je tragove koje je ostavio u Italiji, sve do dolaska u Toledo. U delu knjige koji je posvećen njegovom stvaralaštvu na tlu Španije, nižu se svi slikarski žanrovi koje je koristio. Od portreta, do slika posvećenih velikim oltarima, uključujući i nezavršena dela.
Filozofija koju sledi knjiga je objasniti u detalje kako je slikao El Greko. I, nasuprot tome, kako nije slikao. U ovom drugom delu, prema autorki, potrebno je razumeti ona dela u čijem je stvaranju El Greko učestvovao, ali na koja su njegovi saradnici, sin i njegovi sledbenici ostavili značajan pečat. „Pritom, ne govorimo o falsifikatima, već o slikama na kojima su, sa njim ili prema njegovim instrukcijama, radile tuđe ruke“, naglašava Garidova.
Izvor: EL PAIS
Tijana Pavlović
