Foto: The Guardian
Prevela: Dragana Đilas
Arheolozi su objavili teoriju da su drevne prolaze kroz kamene grobnice možda koristili praistorijski ljudi da bi imali bolji pogled na noćno nebo, kao deo drevnog rituala. Istraživači smatraju da su mračni ulazi u šest hiljada godina stare grobnice u Potrugalu verovatno služili kao preteča astronomskih instrumenata kako bi se poboljšala vidljivost zvezda. Konkretno se ističe da je ulaz u grobnicu okrenut tako da je pogled usmeren na Aldebaran, crvenu zvezdu koja je najsjanije telo u sasvežđu Bika.
Ova zvezda je verovatno bila važna za drevne zajednice, koje su svake godine selile svoja stada u planinske predele za letnju ispašu. Istraživači razmatraju datum ovog godišnjeg događaja, koji se poklapa sa prvim pojavljivanjem ove zvezde u suton. „Prvo pojavljivanje Aldebarana se dogodilo krajem aprila ili početkom maja pre šest hiljada godina. Ovo bi mogao da bude vrlo dobar i precizan kalendarski pokazatelj, koji bi pokazivao kad je vreme za selidbu u više predele“, tvrdi dr Fabio Silva sa Univerziteta u Velsu.
Foto: The Guardian
Istraživački tim, uključujući istražvače sa Univerziteta u Notingemu, veruju da uslovi unutar ovih tunela pružaju posmatračima priliku da uoče prvo pojavljivanje Adebarana, pre nekoga ko gleda na otvorenom.
Oni tvrde da bi se ovo moglo povezati sa drevnim ritualima gde su pojedinci ostavljani sami u grobnici sa ostacima svojih predaka. „Danas postoji mnoštvo dokaza da se ovi prolazi u grobnice nisu koristili samo za sahrane, već su se mogli koristiti i za obredne prelaze“, kaže Silva. On dodaje da su takvi rituali često uključivali otkrivanje astronomske tajne onome ko ulazi. „Da li je moguće da je ta tajna bila da može da vidi pojavljivanje zvezde danima, ako ne i čitavu nedelju pre nego što bi bilo ko izvan grobnice mogao da je vidi?“ pita Silva.
Tim je predstavio svoj rad na Nacionalnom astronomskom sastanku Kraljevskog astronomskog društva na Univerzitetu u Notingemu, u kom predlažu da ovi prolazi raspolažu mnoštvom funkcija koje bi omogućile osobi unutar njih da vide takozvani helijački izlazak (prvi izlazak planete) Aldebarana, kroz uzani prostor gde se tunel otvara.
„Suština je da prolaz u grobnicu sa svojim dugačkim tunelima oponaša teleskop bez sočva – to je kao dugačka cev kroz koju se gleda nebo“, kaže Silva. „Ovakva postavka može da utiče na posmatranje neba na tri ili četiri načina.“
Jedan način je taj da je prolaz okrenut ka horizontu i usmerava posmatračev pogled na jedan deo neba, dok zidovi blokiraju jutarnje sunčeve zrake, što olakšava uočavanje ostalih nebeskih tela i povećava kontrast na nebu. Oči posmatrača bi se takođe prilagodile na mrak u tunelu, što bi ih učinilo spremnijim da uoče izbledele zvezde. „Sve što je potrebno da se uradi je da se uverite da je sve oko vas tamno osim malog dela na nebu“, kaže dr Daniel Braun sa Univerziteta u Notingemu, koji je takođe uključen u istraživanje.
Silva i njegov tim trenutno testiraju ove ideje tako što simuliraju uslove ovih tunela u laboratoriji.
Foto: The Guardian
„Simuliraćemo pojavljivanje ove zvezde u suton i sačekati da nam ljudi kažu kad mogu da je uoče“, kaže Silva. „Onda ćemo njihove odgovore uporediti sa kontrolnom grupom ljudi u prostoriji koja oponaša uslove koji su izvan grobnice“.
Povezanost drevnih nalazišta sa astronomijom nije ništa novo – možda najpoznatiji primer za to je Stounhendž. Ali svrha ovakvih nalazišta teško može da se razabere. „Svaki arheolog će vam reći da je izuzetno teško pokušati shvatiti šta se odvijalo u mislima ljudi koji su gradili ovde praistorijske spomenike“, kaže dr Marek Kukula, javni astronom Kraljevske opservatorije u Griniču. „Ovaj tim sprovodi fascinantnu studiju o tome kako na vizuelnu percepiju malog parčeta neba može uticati uzan pogled iz prolaza portugalskih građevina“.
Iako tim tvrdi da su ova svojstva mogla imati kalendarsku i duhovnu svrhu, Kukula veruje da ova studija prvenstveno oslikava centralnu ulogu posmatranja zvezda u društvima kroz vreme. „Teško je reći sa sigurnošću da li su ovo zaista bili razlozi zbog kojih su grobnice prvobitno sagrađene. Međutim, ovakva vrsta „arheostronomije“ ističe činjenicu da su ljudska bića oduvek bila fascinirana zvezdama i da je posmatranje zvezda imalo važnu ulogu u ljudskom društvu hiljadama godina unazad“.
Izvor: The Guardian
Dragana voli strane jezike, daleke zemlje i putovanja.
