FOTO: Flickr
Preveo: Miroslav Luka Mrković
Napad je gurnuo SAD u Drugi svetski rat, ali je ostao upamćen i po brojnim primerima herojstva i požrtvovanja mornara i pilota koji su očajnički pružali otpor: odd čoveka koji je vodio evakuaciju USS Arizone do pilota lovca koji je uzleteo u pidžami. U nastavku slede priče o osmorici od mnogih vojnika koji su se istakli u jednom od najcrnjih dana u američkoj vojnoj istoriji.
Samjuel Fjuka
FOTO: History
Samjuel Fjuka iz Misurija imao je najbolji pogled na razaranje Perl Harbora s palube USS Arizone, vojnog broda koji je bio žestoko bombardovan tokom prvog talasa napada. Doručak ovog 42-godišnjeg kapetana korvete prekinut je brodskom sirenom za vazdušnu uzbunu oko 07.55. Odmah je odjurio na srednju palubu gde ga je već dočekala neprijateljska vatra, a zatim i oborila bomba koja je pala svega nekoliko metara od njega. Iako ošamućen, Fjuka je skočio na noge čim je povratio svest i počeo voditi odbrambene akcije. Nekoliko trenutaka kasnije postao je glavnokomandujući na Arizoni, nakon što je u eksploziji pogođenog skladišta naoružanja poginulo više od hiljadu ljudi.
Dok su spaljeni i osakaćeni mornari punili palubu, Fjuka je ignorisao paljbu letelica iznad sebe i mirno je vodio napore za evakuaciju broda koji je tonuo. „Još ga vidim kako stoji tamo“, sećao se kasnije Edvard Venclaf, Arizonin član posade, „do članaka u vodi, s pikavcem cigare u ustima, hladan i efikasan, ne obraćajući pažnju na opasnost oko sebe“.
Fjuka je bio među poslednjima koji su napustili brod. Zajedno s dvojicom oficira zatim je komandovao brodom i nosio se sa žestokim bombardovanjem, dok je pod neprestanom paljbom kupio preživele iz vode. Za svoje postupke u Perl Harboru nagrađen je Ordenom časti i kasnije unapređen u čin kontraadmirala, prilikom penzionisanja iz Mornarice 1953. godine.
Petar Herceg Tonić (Peter Tomich)
FOTO: History
Otprilike u isto vreme dok je Arizona bombardovana, dva torpeda s japanskih letelica pogodila su USS Jutu. Ostareli brod je ubrzo počeo da se naginje na jednu stranu dok mu je voda nadirala u trup. U kotlarnici je nadnarednik Petar Tonić naredio posadi da napusti brod. Nakon što se uverio da su njegovi ljudi bezbedno napustili svoja mesta, ovaj austrougarski imigrant i veteran Prvog svetskog rata vratio se na svoju poziciju i samostalno osigurao sve kotlove, sprečivši moguću eksploziju koja bi odnela mnoge živote. USS Juta se prevrnula i potonula svega nekoliko minuta kasnije. Pedeset osam ljudi – među njima i Tonić – potonuli su zajedno s brodom.
Ovaj 48-godišnjak posthumno je odlikovan Ordenom časti za spašene živote, ali u neočekivanom obrtu, Mornarica nije mogla da pronađe nijednog člana njegove porodice. Njegov orden je ostao nepreuzet skoro 65 godina, sve do 2006. godine, kada je najzad predat njegovim rođacima tokom ceremonije u Splitu u Hrvatskoj.
Džordž Velč i Kenet Tejlor
FOTO: History
Piloti odreda Vojne avijacije Džordž Velč i Kenet Tejlor proveli su veče pre napada u Perl Harboru na svečanom plesu i igrajući poker do ranih jutarnjih časova. Još su nadoknađivali sate sna iz neprospavane noći, kada ih je probudio zvuk eksplozija bombi i mitraljeske vatre. Kako nisu želeli propustiti borbu, obukli su svoje svečane pantalone i odjurili na Haleiva aerodrom u Tejlorovom bjuiku, izbegavajući usput rafale japanskih aviona. Svega nekoliko minuta kasnije, postali su prvi američki piloti u vazduhu, nakon što su uzleteli u svojim lovcima P-40.
Velč i Tejlor su krenuli u borbu sami protiv stotina neprijateljskih aviona. U jednom trenutku su čak i sleteli na aerodrom Viler da dopune municiju pre nego što su ponovo ušli u okršaj. Do kraja napada, potporučnici su zajedno oborili bar šest lovaca i bombardera. Obojica su dobila Krst za izuzetne zasluge za svoje podvige u vazduhu, a Tejlor je dobio i Purpurno srce za ranu od šrapnela koju je dobio kada je mitraljezom pogođen njegov P-40.
Doris Miler
FOTO: History
Boja kože Dorisa Milera obično ga je ograničavala na posao u kuhinji ili perionici na USS Vest Virdžinija, ali kada je brod napadnut brojnim bombama i torpedima 7. decembra, postao je jedan od njegovih ključnih članova posade. Miler je pojurio u svoju borbenu stanicu na brodu čim je pucnjava počela. Kako je bila uništena, ovaj amaterski bokser je otrčao na srednju palubu i iskoristio svoju snažnu figuru za prenošenje povređenih.
Miler je bio među onima koji su smrtno ranjenog brodskog kapetana sklonili na sigurno, a zatim je pomogao da se municija prenese do vojnika na 50-kalibarskim mitraljezima. Iako nije imao nikakvog treninga na oružju, na kraju je sâm preuzeo jedan mitraljez i počeo pucati po japanskim lovcima koji su se sjatili oko broda. „Nije bilo teško“, prisećao se kasnije, „samo sam povukao obarač i dobro me je slušao… Mislim da sam pogodio jedan od onih japanskih aviona. Leteli su vrlo blizu nas“.
Miler je nastavio da upravlja mitraljezom nekih 15 minuta, sve dok nije naređeno napuštanje broda. Njegovi postupci doneli su mu Mornarički krst – prvo takvo odlikovanje nekom Afroamerikancu – i bio je uveliko priznat kao ratni heroj u crnačkoj štampi. Kasnije je putovao zemljom promovišući ratne obveznice, sve dok nije ponovo pozvan u pratnju nosača aviona Liskom Bej. Nažalost, Miler je bio među 646 članova posade koji su poginuli kada je brod pogođen torpedom i potopljen 1943. godine.
Džon Fin
FOTO: History
Stariji vodnik Džon Fin je još ležao u krevetu sa svojom suprugom kada su se japanski lovci obrušili na njegov položaj u avijacijskoj bazi u Kaneohe Beju, na oko 20 km od Perl Harbora. Brzo se obukao i odvezao do baze, gde je preuzeo komandu nad 30-kalibarskim mitraljezom i izvukao ga na otvoreni prostor, odakle je imao jasan pregled neba. Tokom sledeća dva i po sata, Fin je skoro neprekidno održavao paljbu prema hordama Zeroa i mogao bi biti odgovoran za rušenje barem jednog aviona. „Iskreno, nisam siguran da sam pogodio ijednoga“, sećao se 2001. „Ali pucao sam na svaki avion koji sam video“.
Fin je pretrpeo više od 20 rana od metaka i šrapnela tokom borbe. Jedan pucanj mu je polomio stopalo, a drugi mu je potpuno onesposobio levu ruku. Primio je medicinsku pomoć nakon što je napad završen, ali se vratio na dužnost istog dana da pomogne u naoružavanju američkih aviona. Finovo herojstvo na mitraljezu donelo mu je Orden časti – jedini koji se dodeljuje posebno za borbu tokom Perl Harbora. Preživeo je rat i doživeo 100. rođendan.
Džordž Voters
Jedan od brojnih civila koji su zaslužili pohvale tokom napada na Perl Harbor bio je Džordž Voters, radnik u vojnoj luci koji je upravljao ogromnim pokretnim kranom pored vojnog broda USS Pensilvanija, koji se u tom trenutku nalazio u suvom doku. Kada se područje našlo na udaru u ranoj fazi napada, on je smelo pomerao kran napred-nazad po šinama, čime je uspešno štitio Pensilvaniju od bombardera i lovaca u niskom letu. Voters je čak pokušao da upotrebi čeličnu konstrukciju krana za obaranje neprijateljskih aviona. Mitraljesci na Pensilvaniji su ga najpre smatrali smetnjom, ali su ubrzo shvatili da iz svoje kabine na visini od 15 metara ima odličan pogled na nadolazeće avione. Vodeći se pokretima krana, mogli su uzvratiti vatru neprijatelju uz razorne posledice.
Voters je nastavio svoje samoubilačke manevre sve dok ga eksplozija japanske bombe u luci nije poslala u bolnicu s potresom mozga. Njegovi postupci su možda pomogli da se izbegne uništavanje Pensilvanije, ali priča o njemu nije se pročula do 1957. godine, kada se pojavila u „Danu beščašća“, čuvenoj knjizi Voltera Lorda.
Edvin Hil
FOTO: History
USS Nevada bio je jedini brod iz Reda ratnih brodova Perl Harbora koji se probio do otvorenog okeana, ali njegov beg verovatno ne bi bio uspešan da nije bilo napora 47-godišnjeg vodnika prve klase Edvina Hila. Ubrzo nakon početka bitke, Hil se sa nekoliko članova posade probio kroz paljbu i rafale i došao do obale, gde su presekli kablove koji su Nevadu držali usidrenu na ostrvu Ford. Zatim je uskočio u vodu umrljanu naftom i otplivao nazad na svoj brod da bi nastavio s borbom. Dok je Hil upravljao dotokom municije, Nevada je prolazila kroz vatreni špalir u pokušaju da se probije iz luke.
Usamljeni vojni brod je bio laka meta, međutim, nakon nekoliko ponovljenih napada japanskih bombardera, kapetan je odlučio da nasuče brod kako ne bi blokirao ostatak flote. Vodnik Hil je ubrzo pozvan u akciju poslednji put. Bio je na pramcu i pokušavao spustiti sidro kada je jedna od silnih japanskih bombi koje su pale na palubu bacila njegovo telo sa broda i ubila ga na mestu. Hil je posthumno odlikovan Ordenom časti. USS Nevada je preživela Perl Harbor i učestvovala u invaziji na Normandiju 1944. godine.
Fil Rasmusen
FOTO: History
Fil Rasmusen bio je jedan od malobrojnih američkih pilota koji su uspeli da uzlete tokom napada na Perl Harbor. Poput brojnih drugih, 23-godišnji potporučnik je još uvek spavao kada je njegov položaj u Viler Fildu bombardovan, ali je izjurio napolje i zatekao neoštećen lovac P-36 na pisti. Još uvek u ljubičastoj pidžami, Rasmusen je uzleteo i pridružio se trojici drugih pilota u vazdušnoj borbi protiv 11 japanskih letelica. Njegov avion je bio sporiji i manje pokretljiv od neprijateljskih Zeroa, ali je ubrzo uspeo da obori jednog od njih. Zatim je onesposobio još jednog, pre nego što dvojica japanskih pilota zasuli vatrom njegov P-36 iz mitraljeza i topova, napravivši mu više od 500 rupa.
Drugi Zero ga je zamalo promašio kada je pokušao da se zabije u njega. Krov kabine na Rasmusenovom avionu je uništen i nakratko je izgubio kontrolu, ali je uspeo da ispravi svoj oštećeni avion i čudesno sleti bez kočnica, kormila i zadnjeg točka. Mladi pilot je odlikovan Srebrnom zvezdom za hrabrost i nastavio je službu u Ratnom vazduhoplovstvu još 24 godine, dok se nije penzionisao s činom pukovnika.
IZVOR: History
Miroslav igra za raju.
