FOTO: Recorder Journal
Prevela: Bjanka Banjac
Zamislite da radite u menadžmentu ljudskih resursa i da se nosite sa mnogo ljudskih problema. Još jedan dugačak dan. Sastajete se sa poslednjim „klijentom” pre nego što odete kući. Dok slušate priču ove osobe, počinjete da se osećate napeto. Izbegavate direktan kontakt očima i osećate kao da se emocionalno zatvarate.
Uopšte ne želite da slušate njene žalbe, umesto toga samo želite da završite.
Međutim, umesto da iskalite svoje frustracije na ovu osobu, izvinjavate se i tražite petominutnu pauzu. Idete u kratku šetnju, duboko dišete i zastanete da popijete vode. Kada se vratite u kancelariju, nasmešeni ste, osveženi i spremni da pomognete.
Većina ljudi doživljava izvesnu meru stresa na svom poslu, ali ako razumete najčešće tipove stresa i znate kako da ih primetite, mnogo bolje možete da se nosite sa stresom. To vam zauzvrat pomaže da budete produktivniji, gradite bolje odnose i živite zdravijim životom.
U ovom tekstu izvršićemo pregled četiri najčešća tipa stresa i kako efikasnije da se nosite sa svakim od njih.
Četiri najčešća tipa stresa
Doktor Karl Albreht, konsultant u menadžmentu i govornik na konferencijama koji živi u Kaliforniji, je pionir u razvoju obuke za smanjenje stresa za biznismene. Definisao je četiri najčešća tipa stresa u svojoj knjizi „Stres i menadžer” iz 1979. godine.
Četiri najčešća tipa stresa po Albrehtu su:
1. Vremenski stres
2. Stres iščekivanja
3. Situacioni stres
4. Stres susreta
Detaljnije pregledajmo svaki od tipova stresa i kako možete da raspoznate i nosite se sa svakim od njih.
1. Vremenski stres
Vremenski stres doživljavamo kada brinemo o vremenu ili nedostatku istog. Brinemo o svim stvarima koje treba da uradimo i plašimo se da nećemo uspeti da postignemo nešto važno. Osećamo se zarobljeno, nesrećno ili čak beznadežno. Česti primeri vremenskog stresa podrazumevaju brigu o rokovima ili žurbu u izbegavanju kašnjenja na sastanak.
Upravljanje vremenskim stresom
Vremenski stres je jedan od najčešćih tipova stresa koje doživljavamo.
Neophodno je naučiti kako se nositi sa ovim tipom stresa ako želite da budete produktivni u prometnoj organizaciji.
Prvo, naučite se veštinama upravljanja svojim vremenom. Ovo može da podrazumeva spiskove stvari koje treba da uradite ili programe delovanja, ako morate da upravljate mnogim projektima istovremeno. Dalje, pobrinite se da posvećujete dovoljno vremena važnim prioritetima. Nažalost, lako je uhvatiti se u koštac sa naizgled hitnim poslovima, koji zapravo imaju veoma malo uticaja na vaše krajnje ciljeve. Ovo vas može učiniti iscrpljenim ili da se osećate kao da ste radili ceo dan, a da niste ništa značajno postigli.
Važni poslovi su inače oni koji će vam pomoći u postizanju svojih ciljeva i rad na tim projektima je bolja upotreba vašeg vremena. Ajzenhauerov princip hitno/važno objašnjava kako da balansirate hitne i važne poslove, a određivanje prioriteta vam pomaže da razdvojite poslove na koje treba da se fokusirate od onih koje sa sigurnošću možete da odložite.
Ako se često osećate kao da nemate dovoljno vremena da završite sve svoje poslove, naučite kako da oslobodite više vremena u danu. Ovo može da podrazumeva rano dolaženje na posao ili rad do kasno, tako da imate vremena da se u miru koncentrišete. Takođe bi trebalo da iskoristite vrhunac radnog vremena za koncentraciju na najvažnije poslove – pošto radite efikasnije, ovo vam pomaže da uradite više u toku svog raspoloživog vremena.
Na primer, ako ste jutarnja osoba, planirajte poslove koji zahtevaju najveću koncentraciju za ovo doba. Manje važne poslove, kao proveru mejla, možete da ostavite za doba dana kada vam padne nivo energije. Takođe se pobrinite da budete učtivi ali samouvereni u odbijanju poslova za koje niste sposobni.
2. Stres iščekivanja
Stres iščekivanja opisuje stres koji doživljavamo u vezi sa budućnošću. Ovaj stres ponekad može da bude fokusiran na konkretan događaj, kao predstojeća prezentacija koju treba da držite. Međutim, stres iščekivanja takođe može da bude nejasan i nedefinisan, kao na primer kompletan osećaj straha od budućnosti ili briga da će „nešto poći po zlu”.
FOTO: SCD Lifestyle
Upravljanje stresom iščekivanja
Pošto je stres iščekivanja baziran na budućnosti, počnite shvatanjem da se događaj kog se plašite ne mora odigrati onako kako ste zamislili. Koristite tehnike pozitivne vizuelizacije da zamislite kako će se situacija dobro odvijati.
Istraživanje pokazuje da naš um na osnovnom neurološkom nivou često ne može da razlikuje situaciju za koju smo zamislili da je dobro prošla i one koja se zapravo desila.
Druge tehnike – kao meditacija – pomoći će u razvijanju fokusa i sposobnosti za koncentraciju na ono što se trenutno dešava, umesto na zamišljenu budućnost. Razmislite o svakodnevnom odvajanju vremena za meditaciju, čak i na pet minuta.
Stres iščekivanja može biti rezultat nedostatka samopouzdanja. Na primer, možda osećate stres u vezi sa prezentacijom koju držite sledeće sedmice zato što se plašite da neće biti zanimljiva. Često će suočavanje sa ovim ličnim strahovima direktno umanjiti stres. U ovom primeru, ako izdvojite dodatno vreme za vežbu i pripremu na teška pitanja, verovatno ćete se osećati spremnije za taj događaj.
Naposletku, naučite kako da prevaziđete strah od neuspeha: pravljenjem rezervnih planova i analiziranjem svih mogućih ishoda, imaćete jasniju sliku šta može da se desi u budućnosti. Ovo može da pomogne u umanjivanju straha od neuspeha i da vam da veći osećaj kontrole nad događajima.
3. Situacioni stres
Situacioni stres doživljavamo kada smo u zastrašujućoj situaciji nad kojom nemamo kontrolu. Ovo može da se dešava u nekim hitnim slučajevima, međutim, češće je u pitanju situacija koja podrazumeva sukob ili gubitak položaja ili prihvatanje u očima neke grupe. Na primer, dobiti otkaz ili napraviti ozbiljnu grešku pred svojim timom su primeri događaja koji mogu da uzrokuju situacioni stres.
Upravljanje situacionim stresom
Situacioni stres se često dešava naglo: na primer, možda se nađete u situaciji koju u potpunosti niste očekivali. Da biste se bolje nosili sa situacionim stresom, naučite kako da budete samosvesniji. To znači prepoznavanje „automatskih” fizičkih i emocionalnih signala koje nam organizam šalje kada smo pod pritiskom. Zamislite, na primer, da se sastanak na kojem se nalazite odjednom pretvara u meč vikanja među članovima tima. Vaš automatski odgovor je da osećate talas nervoze. Stomak vam se okreće i osećate se naduto. Povlačite se u sebe i ne znate šta da kažete kada vas neko upita za komentar.
Sukobi su glavni izvor situacionog stresa. Naučite efikasne veštine rešavanja sukoba, tako da ste dobro pripremljeni za upravljanje stresom sukoba kada do njih dođe. Takođe je važno naučiti kako se nositi sa sukobima na sastancima, pošto rešavanje grupnih sukoba može da bude drugačije od rešavanja pojedinačnih problema.
Svako drugačije reaguje na situacioni stres i neophodno je razumeti fizičke i emocionalne znakove ovog stresa, tako da možete prikladno da se nosite sa njim. Na primer, ako prirodno težite ka emocionalnom povlačenju u sebe, onda naučite kako da razmišljate „s nogu” i bolje komunicirate tokom ovih situacija. Ako vam je prirodan odgovor da se naljutite i vičete, onda naučite kako da se nosite sa svojim emocijama.
4. Stres susreta
Stres susreta se vrti oko ljudi. Doživljavamo ga kada brinemo o interakciji sa određenom osobom ili grupom ljudi – možda vam se ne sviđaju ili možda mislite da su nepredvidivi.
Do stresa susreta takođe može da se dođe ako vaša uloga podrazumeva mnogo ličnih interakcija sa mušterijama ili klijentima, pogotovo ako su te grupe ljudi u nekoj nevolji. Na primer, lekari i socijalni radnici imaju visoke nivoe stresa susreta zato što se ljudi sa kojima redovno rade ne osećaju dobro ili su duboko uznemireni. Do ovog tipa stresa takođe dolazi tokom „preopterećenja kontaktom”: kada se osećamo preplavljeno ili iscrpljeno od interakcije sa prevelikim brojem ljudi.
Upravljanje stresom susreta
Pošto je stres susreta celokupno fokusiran na ljude, bolje ćete se nositi sa ovim tipom stresa radeći na svojim veštinama komunikacije sa ljudima. Dobar početak je razvijanje veće emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja osećanja, želja i potreba sebe i drugih. Ovo je važna veština u interakciji sa drugima i u građenju dobrih odnosa.
Takođe je važno znati kada ste blizu dostizanja granice interakcija u danu. Svako ima različite simptome stresa susreta, ali jedan od čestih je psihološko povlačenje od drugih i mehanički rad. Drugi čest simptom je mrzovolja, otuđenje ili bezlična interakcija sa drugima. Kada počnete da doživljavate ove simptome, učinite sve da biste izašli na pauzu. Idite u šetnju, popijte vode i upražnjavajte vežbe dubokog disanja.
Saosećanje je vredna veština za suočavanje sa ovom vrstom stresa zato što dozvoljava da vidite situaciju iz tuđe perspektive. Ovo vam daje bolje razumevanje i pomaže vam u građenju komunikacija tako da se obraćate direktno osećanjima, željama i potrebama drugih.
b>Beleška 1:
Mrzovolja i otuđenost takođe mogu da budu simptomi emotivnog izgaranja. Ako ste entuzijastična, vredna i posvećena osoba, kontrolišite se redovno u vezi sa ovim i poduzmite nešto da biste to izbegli.
Beleška 2:
Tehnike koje pominjemo u ovom tekstu su namenjene da vam pomognu u rukovanju stresom i prevazilaženju istog. Međutim, stres može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme i treba da bude shvaćen ozbiljno. Posetite lekara ako brinete da vam nivoi stresa utiču na zdravlje.
Glavne tačke
Doktor Karl Albreht objavio je svoj model četiri najčešća tipa stresa u knjizi „Stres i menadžer” iz 1979. To su:
1. Vremenski stres
2. Stres iščekivanja
3. Situacioni stres
4. Stres susreta
Iako svi doživljavaju različite fizičke i emocionalne simptome stresa, važno je razumeti koji je vaš odgovor na svaki od njih. Kada prepoznate tip stresa koji doživljavate, možete preduzeti određene korake da biste se efikasnije nosili sa njim.
IZVOR: Mind Tools
Bjanka je samo još jedan besciljno tumarajući spoj atoma, ukratko - rođeni filozof.
