Sociolog Zigmunt Bauman kaže da živimo u tečnom i potrošačkom društvu, koje nastoji da odmah zadovolji materijalne potrebe. Ovakav stav generiše to da se proizvodi koje koristimo brzo troše, što dovodi do toga da naše potrebe nikada nisu zadovoljene. Želimo da potrošimo više da bismo se osetili potpuni.
Veliko opšte nezadovoljstvo koje osećamo posebno se javlja na društvenom nivou. Provodimo dan želeći nove stvari i čim ih dobijemo, želimo opet nešto novo. Kako smo mi društvo potrošača, svaka novina praktično stvara nove želje.
„Fizička, biološka, prirodna agonija tela zbog gladi, žeđi ili hladnoće traje malo, veoma malo, ali agonija nezadovoljne duše traje doživotno.”
-Federiko Garsija Lorka-
Pritisak da budemo srećni čini nas sklonim depresiji
Prema studiji objavljenoj u časopisu Depresija i anksioznost, očajničko traganje za putom do sreće može biti prečica, sa đavolskim nagibom, prema anksioznosti i depresiji. Sreća je postala cilj sama po sebi, a ne direktna posledica lepog života ili barem dobro definisanog.
Neposredna veza između prisiljavanja da budemo srećni i depresije nastaje zbog načina na koji se navikavamo da potisnemo svoja osećanja i da ne izložimo našu ranjivost.
Svi zaslužujemo da iskoristimo naše mogućnosti u punoj meri i iskoristimo svaku priliku da budemo srećni. Međutim, teškoće i loša vremena su deo puta i poricanje iskustva može biti još štetnije od prihvatanja. Negativne emocije mogu postati neophodne da bi se uspostavio period tranzicije između eksternog negativnog stimulusa i zdravog emocionalnog oporavka.
Ove emocije uzrokuju pad energije koje nas stimulišu da razmišljamo. Ne zaboravite da negativne emocije takođe imaju svoju funkciju. Na primer, zbog smrti voljenog zdravo je osećati bol ili tugu , a to je odskočna daska za prevazilaženje te situacije.
“Depresija je zatvor u kojem ste i zarobljenik i okrutni čuvar” -Dorti Rove-
U ponedeljak možemo biti srećni
Kvalitet života zavisi ne samo od sreće, već i od onoga što se čini srećnim. Ako ne razvijemo ciljeve koji daju smisao našem postojanju, ako ne koristimo um za puno delovanje, onda će dobri osećaji inspirisati samo mali deo potencijala koji imamo.
Posle nekoliko decenija posvećenih proučavanju država u kojima ljudi uspeju da dosegnu svoj pun potencijal, studije Mihalija Čikszentmihalija ukazuju na to da su ljudi srećniji kada dođu do stanja visoke koncentracije, koje je ovaj autor nazvao "tok".
Ovaj autor, profesor neuronauke na Univerzitetu Stanford, otkrio je paradoks. Rad je više pogodan za slobodno vreme kako bi postigao ono što naziva stanje fluksa, nešto što se može tumačiti kao sreća. Ključ je da je, za mnoge ljude, slobodno vreme mrtvo vreme a posao, upravo suprotno. Imajući jasne ciljeve, biti u mogućnosti upravljati njima i primati povratne informacije je ključ za protok.
“Ljudska sreća se generalno ne postiže velikim udarima sreće koji se retko dešavaju, već malim stvarima koje se dešavaju svakodnevno.”
-Bendžamin Frenklin-
IZVOR: La mente es maravillosa
