FOTO: Pixabay
Malena, odvažna ptica po imenu Obi, član je druge najmanje porodice papagaja. Obiju je stavljen par specijalnih naočara pre letenja kroz lasere u neobičnom eksperimentu. Svrha ove studije je da se dobije uvid kako se ptice podižu da bi letele. Obi je treniran da leti kroz lasere koje osvetljavaju male čestice, aerosoli. Ovo omogućava istraživačima da prate pokrete čestica i istraživači se nadaju da će otkrića eventualno moći da utiču na dizajn futurističkih dronova i letećih robota.
Obi i njegove naočare za letenje
Malene naočare za papagaja napravljene su upotrebom sočiva iz ljudskih zaštitnih naočara, 3D štampanih okvira i veterinarske trake. Naočare takođe imaju reflektivne markere sa strane tako da istraživači mogu da prate brzinu ptice.
Obi je treniran da nosi naočare i da leti od prečke do prečke.
Ptica zatim leti kroz laser koji obasjava majušne netoksične čestice aerosoli.
Pokret njegovih krila ometa čestice generišući detaljan snimak vrtloga, masu kovitlajućeg vazduha koja se stvara tokom letenja, kako bi testirali postojeće teorije na subjektu. Zahvaljujuću letećim životinjama, ovo je stvorilo najjasniju sliku letenja do sada.
„Cilj naše studije je da uporedimo slično korišćene modele u literaturi kako bi otkrili koliki potisak ptica, ili druga leteća životinja, stvara na osnovu svog puta”, rekla je Dajana Čin, diplomirani student i koautor studije. „Ono što smo otkrili je da su sva tri modela koja su isprobana veoma neprecizna zato što daju pretpostavke koje nisu nužno istinite”, nastavila je.
Naučnici su se oslanjali na ove metode i korišćeni su da interpretiraju protok vazduha koji stvaraju leteće životinje, kako bi razumeli kako podupiru težinu svog tela tokom letenja. Rezultati su često nagoveštavani na letećim robotima i dronovima inspirisanih biologijom ovih životinja.
Biološki inspirisani roboti su specijalnost mehaničkog inženjera na Stenfordu, Devida Lentinka. Njegovi studenti razvili su prvog robota koji leprša i koji može da uzleti i da se spusti vertikalno, poput insekta, kao i robota nalik na lastavicu, sa pokretnim krilima koja menjaju oblik dok pikira i jezdi.
Prethodna merenja zabeležila su nekoliko udara krilima iza životinje i predvidela da će se ponašati otprilike na isti način kao i kondenzacijski tragovi aviona ostajući relativno zamrznuti pre nego što krenu polako da nestaju. Nova studija, međutim, pokazuje da se vrtlog letenja kod ptice, ili model kovitlanja vazduha, prekida na iznenadan, dramatičan način.
„Sada, dok se se prekid vrtloga dešava jako daleko iza letelice, na više od hiljadu metara na primer, kod ptica se može desiti veoma blizu, dva do tri udara krilima i dosta je burniji”, navodi Dejvid Lentink, senior autor studije.
FOTO: Pixabay
Kako ptice izbegavaju sudare u vazduhu
Napretkom dronova i velikim povećanjem gustine vazdušnog saobraćaja, raste i strah od sudara letilica sa i bez posade poslednjih godina, što iziskuje odgovarajuće reakcije. Prema istraživačima, međutim, autopilotski sistemi bi od prirode mogli da nauče dva - tri trika.
U studiji objavljenoj u oktobru, istraživači sa Uuniverziteta u Kvinslendu istraživali su načine u kojima australijske tigrice, iz porodice papagaja, izbegavaju sudare prilikom letenja, pokazujući da ptice uvek menjaju pravac udesno kako bi izbegle sudar. One se takođe povremeno prilagođavaju svojoj nadmorskoj visini.
Ekipa je primenila tri preovlađujuća modela poletanja svojim novim merenjima i otkrila da nijedan od tri nije uspeo da predvidi stvarno poletanje koje stvaraju papagaji koji lepršaju. Ovo znači da postojeće teorije ulevo ne mogu biti pogodne za dizajniranje biološki inspirisanih letećih robota u budućnosti i da je potreban potpuno novi model.
„Veliki broj ljudi gleda rezultate u literaturi letova kako bi razumeli kako bi krila robota mogla bolje da se dizajniraju”, rekao je Lentink.
„Potrebna su nam nova istraživanja, nove metode koje stvarno informišu ovaj proces dizajniranja dosta sigurnije”, dodao je. Istraživanje je objavljeno u časopisu Bioinspiracija i biomimimetika.
IZVOR: Daily Mail
