Džin Vajlder, čovek koji je oživeo lik Vilija Vonke, umro je u 83. godini, ostavljajući za sobom niz fantastičnih dela u sve umornijem svetu. Njegove uloge u „Vonki“, „Producentima“, „Mladom Frankeštajnu“ , „Vrućim sedlima“ i u mnogim drugim filmovima, pozorišnim predstavama i televizijskim emisijama su potvrđeni klasici. Vajlderova fizička veština pomogla je da likovi postanu isto što i njegovo prisustvo na ekranu.
Njegovi likovi su poznati po svojoj izražajnoj maniji, nošenju svetle i tamne strane koje naglašavaju komplikovanu prirodu događaja koji ih okružuju. Vonka je, na primer, i prorok i grubijan, koji se krije iza fasade čeličnih lukova svoje institucije. Popularna kultura obožava svaku njegovu boru , a samim tim, ona obožava i Džina Vajldera.
U bdenju nad Vajlderovom smrću, vreme je da se osvrnemo na uloge koje su od njega napravile legendu. Vili Vonka može biti svačiji izbor, ali ih ima mnogo više, kako na listi ispod tako i iznad ove uloge. Vajlderov rad čini život malo manje umornim.
Slatka manija Džina Vajldera sija jače u ovim nezaboravnim scenama
• „Boni i Klajd“ (1967)
Vajlderovo prvo pojavljivanje na velikom ekranu bilo je u filmu „Boni i Klajd“, jedan od najuticajnijih filmova 20. veka. Njegova uloga, kao jednog od talaca glavnih likova, je kratak uvod u Vajlderove reakcije tokom snimanja. On je mogao da izazove smeh jednostavno menjanjem izraza lica ili pomeranjem glave, kao što se to prvi put moglo videti, kada ga je starost njegove devojke iznenadila.
• „Producenti“ (1968)
U svojoj drugoj pozorišnoj ulozi, Vajlder je govorio u ime svih nas kada je povikao: „Želim sve što sam ikada video u filmovima!“ Njegova uloga računovođe, Lea Bluma, je puna histerije. Leo je stalno na ivici napada panike, zbog čega je ludilo postalo Vajlderova jača strana. Do trenutka kada Leo maršira ispred fontane Linkoln centra, Vajlderovo nasleđe je zacementirano. Nastaviće da pleše do kraja karijere, pošto je zaradio nominaciju za Oskara za film „Producenti.“
• „Započnite revoluciju bez mene“ (1970)
Sama premisa „Započnite revoluciju bez mene” je krik: dva para blizanaca zamenjena na rođenju se ponovo susreću dok haos izbija uoči Francuske revolucije. Kao satiričan spoj Čarlsa Dikensa i Aleksandra Dime, film je bombastičan kult koji stavlja na probu vodeće uloge privlačeći oba lika. Do trenutka kada Vajlder hrani svog plastičnog sokola, znate da uloga oslikava baš njega. Niko ne deli bez razmišljanja porazna omalovažavanja sa takvim nepoštovanjem.
• „Vili Vonka i fabrika čokolade“ (1971)
Šta je ostalo da se kaže o Viliju Vonki, misterioznom poslastičaru kojeg je stvorio Roald Dal i kojeg je na velikom platnu oživeo Vajlder? Njegov nastup je i jeziv i simpatičan, dok je Vili Vonka pastelno-natopljeni optimista uprljan životom punim tuge. Ima nade u Vonkinoj maniji i ona se čuje u njegovoj milozvučnoj intonaciji. Kao što kaže u „Čistoj imaginaciji“, jednoj od najboljih pesama u filmu, „Ako želite da vidite raj, jednostavno pogledajte oko sebe i gledajte ga.“
• „Sve što ste oduvek želeli da znate o seksu* (* Ali niste smeli da pitate)“ (1972)
Obeležje adaptacije Vudija Alena čuvenog seksualnog priručnika Dejvida Rubena je ova scena: Vajlderova tiha reakcija na informaciju pacijenta da je zaljubljen u ovcu.
• „Mladi Frankenštajn“ (1974)
Za savršeno komično ostvarenje, pogledajte „Mladog Frankenštajna“, dragulj u kojem je Vajlder učvrstio svoju lakoću širom otvorenih očiju. Njegova razmena sa Martijem Feldmanom oko izgovora imena doktora Frankenštajna i Igora je vrsta milo za drago dijaloga koja zahteva stručni ritam. Vajlderove varljive reakcije na događaje u klasiku Mela Bruksa teraju vas da se smejete svaki put kada gledate film, pogotovo znajući da je on koautor vragolastog scenarija sa Bruksom.
• „Vruća sedla“ (1974)
Omiljeno razapinjanje rasističkog starog zapada Mela Bruksa moglo bi se sutra prikazati u pozorištima, a on bi i dalje bio jedan od najoštrijih holivudskih satiričara. Vajlderov rad u filmu „Vruća sedla“ je pitom i dozvoljava ekscentriku da podrži sjaj ekipe. Vajlderova nežna, sumorna staloženost u svetlu takve komičnosti postaje njegov vlastiti sloj za humor. Značaj uloge se ne može zanemariti: Vajlder je igrao jednu polovinu međurasnog drugarskog dua u vreme kada su crnački glumci gotovo uvek postojali da bi podizali raspoloženje belim kolegama. Njegova suptilnost kao Vako Kida, tada, nosi političku briljantnost koja je pomogla da se potvrdi reputacija da je to film za sva
vremena.
• „Alisa u zemlji čuda“ (1999)
Ova uglavnom zaboravljena televizijska adaptacija „Alise u zemlji čuda“ je čudna i divlja i nedovoljno cenjena. Pogledajte tu glumačku postavu: Miranda Ričardson igra Kraljicu Srce, Vupi Goldberg je mačak Cerekalo, Martin Šort se pojavljuje kao ludi šeširdžija. Zatim, tu je Vajlder koji igra lažnu kornjaču, kornjaču punu suza koja peva „jastogov ples" Alisi koja jе nadrealni Luis Kerol . On poskakuje u živahnoj melanholiji.
• „Vil i Grejs“ (2002)
Jedna od poslednjih Vajlderovih uloga je uloga u dve epizode serije „Vil i Grejs“. On se pojavljuje kao Villov nestalni šef u jeku popularnosti serije. Vajlder je osvojio Emi za tu ulogu, delimično, može se pretpostaviti, i zbog toga što ta uloga sažima sve što bismo očekivali od karaktera Džima Vajldera: neurotičan, čudan, simpatičan, komplikovan. Kako dobar način da se započne opraštanje od šou-biznisa.
Izvor: Huffingtonpost
