FOTO: Vlaams Agrarisch Centrum
Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Consciousness and Cognition, pokazuje kako na naše misli utiče naše okruženje i dokazuje da naša svest može biti kontrolisana spolja i protiv naše volje.
Imamo manje kontrole nad našim odlukama nego što mislimo
Za ovaj ogled traženo je od učesnika da gledaju određenu sliku bez razmišljanja o nazivu ili o drugim stvarima povezanim sa njom. Iako zadatak može delovati lak, studija je dokazala da kada vide sliku, većina će automatski pomisliti na neku reč, a blizu polovine ljudi neće moći da izbegne da je prošapuće.
Ovo istraživanje prvi je dokaz da svesne misli mogu biti kontrolisane spolja i protiv volje učesnika, zbog čega smo podložniji manipulaciji više nego što mislimo. Istraživači objašnjavaju da naše misli, kojih smo svesni, deluju zaštićeno od našeg okruženja ali povezane su sa spoljašnjošću mnogo bliže nego što to možemo primetiti.
FOTO: Puerto real
Učesnicima su pokazane 52 crno-bele slike koje odgovaraju poznatim rečima različite dužine. Dobili su naredbu da ne izgovaraju i da ne misle o toj reči ili o tome koliko slova ima. U proseku, 73% ispitanika je prošaputalo reč, a 33% je izbrojalo slova.
Istraživači kažu da su ovim eksperimentom prikazali ne jedan, već dva različita tipa nesvesnih misli i da svaka misao zahteva posebno istraživanje. Oni misle da „ovaj efekat odražava aktiviranje moždanog mehanizma koji je zadužen za svesno razmišljanje i koji se može aktivirati čak i kada nam se kaže da ne treba nešto da radimo“, s obzirom na to da „mehanizam ne može da prestane da šalje određene informacije u našu svest“.
FOTO: Diario de 3
Kada ne možemo da kontrolišemo svoje misli
Po mišljenju naučnika, ovo istraživanje ima važnu ulogu i za studije psihopatoloških poremećaja kao što su ponovljene ili nekontrolisane misli ili, ono što je još češće, nemogućnost da savladaju neku opsesiju. Istraživači objašnjavaju: „Kada osobe imaju neke misli koje ne mogu da kontrolišu moguće je da ovaj mehanizam radi. Učimo ne samo da mozak funkcioniše na ovaj način, već da, nažalost, u većini situacija mora da radi ovako“.
Iako može delovati kontradiktorno, naučnici tvrde da je nemogućnost uma da se oslobodi neželjenih misli u većini slučajeva zapravo pozitivna sposobnost. „Mnoge stvari vezane za naš mozak koje nam se čine loše pokazuju deo njegove strukture, koja je napravljena evolucijom, jer su, u većini slučajeva prilagodljive“. Ovo se dešava, na primer, u slučaju osećanja krivice. Na isti način kao što većina ljudi ne može da ne izgovori reč „sunce“ kada vidi sliku sunca, takođe može da bude teško suzdržati negativna osećanja nakon što se uradi nešto loše.
FOTO: Marketing directo
„Da može da se poništi ova vrsta misli, to ne bi bilo korisno“, objašnjvaju. „Postoji razlog zbog kojeg osećamo krivicu: da bismo promenili svoje ponašanje u budućnosti. Kada bismo mogli da puknemo prstima i prestanemo da osećamo krivicu zbog nečega, krivica više ne bi imala važnu ulogu“, dodaju naučnici.
IZVOR: La mente es maravillosa
