Olea europaea, zimzelena biljka iz porodice maslina Oleaceae, najbliža onima koji je neumorno gaje. Poznato je da je za uzgajanje masline ključan faktor odgovarajuća temperatura. Kako su niske temperature, pogotovo one koje mogu potrajati danima, vrlo opasne po stablo masline, ona se i raširila isključivo u mediteranskim predelima. Stoga je najrasprostranjenija u Španiji i Italiji. Interesantno je da maslina opstaje bez posebnog navodnjavanja te tako opstaje i u toku sušnog leta zahvaljujući rezervama vode u zemljištu.
Za visoke prinose, ipak, je potrebno određeno navodnjavanje, ali i rastresito zemljište koje svojom dubinom ima moć da očuva potrebnu rezervu vode. Poznato je da su se u našim krajevima nekad masline kalemile, što je ostala praksa ponegde u svetu, kao na primer u Italiji, jer se uz kalemljenje obezbeđuje i pogodno zemljište. Pod zracima sunca maslina može opstati i na 700 metara nadmorske visine.
Životni put masline, simbola brižnosti prema ljudima, počeo je upravo osvetljen još u davnoj prošlosti na poljima istorije i religije. Hrišćanski svet je davno propovedao da je Adam na samrti tražio „ulje milosrđa“, te da je od semena koji je dobio od Svevišnjeg izrasla maslina.
Nije za čuđenje što se na samrti u pravoslavnom svetu poslednja pomast prima posvećena maslinovim uljem. Znaju i u današnja vremena ljudi za sve te dragocenosti i vrednosti svetog drveta, pa i ako prisustvujete razgovoru o blagodetima masline i njegovog ploda osetićete određenu dozu poštovanja u vazduhu kao da se govori o kakvom uglednom vojskovođi ili o nekoj dragocenoj tajni još neispitanoj.
Maslinovo ulje je u stara vremena služilo da se trampi za hranu. Brojne su porodice govorile o svojoj proizvodnji devičanskog ulja i nijedna skoro neće reći da je lak put do krajnjeg proizvoda. Mnogo rada i truda je potrebno, ali potreban je veliki broj stabala da bi se od ovog posla i živelo.
Koštice masline su pronađene u špiljama koje su stare 9 000 godina što dokazuje da su naši preci još u mlađem kamenom dobu koristili maslinu. Prva stabla su zasađena na teritoriji Palestine, Mesopotamije i Sirije odakle je dalje ova sveta biljka otišla u mediteranske krajeve. Maslina kao samonikla biljka kultivisana je pa tako danas poznajemo više stotina sorti.
Za stare Grke je bila poklon dobronamernog božanstva, jer je u njenom plodu videla neprekidno pružanje dobrobiti na više polja. Filozofi su joj se divili te je tako Hipokrat preporučio za više od šezdeset bolesti, ili pak, oni koji su se bavili sportom mazali su svoje mišiće kako bi bili elastičniji.
Poznato je da su pobednici na Olimpijskim igrama, i drugim takmičenjima, stavljali na glavu venac napravljen od gračice masline.
Istorija piše da je u Solomonovom zakonu bilo zabranjeno poseći više od dva stabla po maslinjaku na godišnjem nivou inače bi sledile strašne kazne poput izgnanstva ili oduzimanje imovine. Ove kazne povodom uništavanja maslinovog stabla su dosezale i do smrtne kazne što posebno pokazuje dubok odnos prema ovoj biljci. Čuvena je priča o Heraklu koji je napravio sebi batinu od divlje masline. Kad je tu batinu zabo u peloponesku zemlju nastale su grane masline što se smatra njenim prvim nastankom i postojanjem.
Ova biljka ima mnoga, kako simbolička značenja, tako i mitska. Kao simbol vernosti se ogleda u krevetu koji je pripadao Odiseju i Penelopi. Isto tako, boginja Atina pobedila je u nadmetanju boga Posejdona samim tim što je podarila stanovnicima Atike maslinu. To se smatralo većim umećem nego nastanak jezera koje je podario bog Posejdon. Olimpijski bogovi su prednost dali Atini, pa je ona postala i zaštitnica maslinovog drveta i njenih plodova.
Ne zaboravimo da se maslina pojavljuje i u mnogim religijskim knjigama. U Kuranu, u suri 24, Svetlost Božija se poredi sa lampom (udubljenjem u zidu) u kojoj gori maslinovo ulje. Predanje kaže da se prorok Muhamed u svom snu uzneo do masline.
Čuvena je golubica koja ide po nalogu Boga da se uveri da se Potop povukao. Posle nekoliko letova golubica donosi list masline te tako shvatamo da se u novom svetu pojavila maslina kao prva biljka koja javlja da dolazi novi, obnovljeni, svet. Jevanđelje po Luki opisuje da Hrist pre stradanja odlazi u maslinovu goru, u Getsimanski vrt, gde se molio sa svojim učenicima. Tu se desilo i Judino izdajstvo. Ova gora i danas postoji oko zidina Jerusalima. Jedna od najstarijih primeraka ove biljke je u starom Egiptu (tačnija u grobnici starih Egipćana) stara preko 4000 godina pre Hrista.
Kada su naši krajevi u pitanju zna se da je u Crnoj Gori između Ulcinja i Bara maslina 1963. godine proglašena spomenikom prirode u mestu Mirovica. Mirovica je mesto nazvano upravo po maslini koja i danas postoji, i dalje predstavlja simbol mira i božijeg pomirenja. Još tri ovakva stabla postoje u Italiji, tačnije u Palermu, zatim u Atini, u Grčkoj gde je Platon ispod krošnje sedeo i razmišljao, i u Jerusalimu.
Interesantno je da jorgovan pripada istoj porodici maslina. Srodan maslini je i jasmin, a na Balkanu isto tako ovoj familiji pripada beli i crni jasen.
Blage zime i suvlja i topla leta su pogodna za maslinu, ali je danas ima od Španije i Portugalije, do Kine, Kalifornije, Tunisa, Izraela, sve do Libije. Naravno najviše je ima u Grčkoj. Ona može nastati na goloj steni nadvisena nad morem.
Neverovatno je da se grnčarija razvila pod uticajem potreba maslina, jer se ulje menjalo za žito. Do Skitije se nosilo ulje u glinenim posudama. Zatim se pojavila potreba za brodovima, odnosno flotama te je država postala sve složenije pitanje.
Mnoge su sorte vremenom nastale ukrštanjem, a boja im varira od zelene do crne. Verovali ili ne, one vrste koje su sparušene i najružnije na oko su jestive i vrlo ukusne. Ono što većina koja voli masline ne zna je to da maslinovo ulje upija mnoge mirise, lako apsorbuje molekule iz vazduha i počinje da miriše na poprimljeni miris.
Nakon mnogih priča o maslini ostaje misao da njena duboka simbolika nije istražena do kraja i da je nismo obuhvatili sasvim i potpuno.
