FOTO: Science alert
Kult mladog i punog Meseca
Mistične pojave vezane za kult Meseca čine srž naših narodnih verovanja i običaja. Poznato je da je u narodnoj tradiciji i folkloru Mesec personifikovan. U narodnoj poeziji, Mesec ima majku, ženi se munjom ili zvezdom Danicom, on je takođe i sunčev brat.
U narodnim verovanjima, prvenstveno pažnju skreću meseceve mene, a naročito se poštuju mlad Mesec i pun Mesec. Nekada su se ljudi mladom Mesecu obraćali kao biću koje donosi zdravlje, sreću i blagostanje, a verovanje u njegovu mističnu snagu izraženo je u zabrani da se za vreme mladog Meseca, on ne sme u kući spominjati, niti se sme na njega prstom pokazivati.
Za pun Mesec vazilo je obrnuto verovanje. Pun Mesec treba spominjati da bi kuća bila puna mira i blagostanja. Takođe, poznato je i staro indoevropsko verovanje o Mesecu kao sudu koji sadrži „vodu života“ ili „piće besmrtnosti“. Zanimljivo je i to da su se mrlje na Mesecu u narodu objašnjavale kao Šarčeva glava, konja Marka Kraljevića, ali i kao čovečija slika ili slika kovača.
Danas se smatra da se Mesec kod Južnih Slovena poštovao kao božanstvo, prvashodno kod vlaškog stanovništva istočne Srbije. U rimskoj mitologiji postojala je boginja Meseca Luna. Njen kult preneo je sabinjanski kralj Tit Tacije. Kip boginje Lune i danas se može videti u Rimu.
FOTO: Science alert
Etnoastronomija i astronomija
Nasuprot etnoastronomiji, uz pomoć koje saznajemo koliko je narod poznavao, kako je razmevao i objašnjavao astronomske pojave, te koliko su ta objašnjenja danas u skladu sa naučno prihvaćenim, stoji astronomija koja nam ovaj prirodni satelit objašnjava iz drugačije perspektive.
Mesec je prirodni Zemljin satelit i ujedno joj je najbliže nebesko telo. Smatra se da je Mesec nastao pre oko 4,5 milijardi godina pri sudaru kometa. Prilikom sudara, u Zemljinoj orbiti izbačena je velika količina materijala koja je oblikovala Mesec. Iako se zna da je Neil Armstrong prvi kročio na Mesec, smatra se da je čak 12 ljudi šetalo Mesecom, a poslednji su bili Eugene Cernan i Harrison Schmitt, astronauti Apolla 17.
Poznato je da Mesec svojom gravitacijom utiče na pomeranje velikih vodenih masa (plima i oseka) i reflektuje Sunčevu svetlost. Potrebno mu je približno 29 dana da obiđe svoju orbitu pri čemu pravi određene položaje koje nazivamo mesečevim menama.
FOTO: Sbc.com
Večna inspiracija
Osim njegove važnosti koje je civilizacija izgradila posmatranjem i postavljanjem hipoteza, Mesec zavređuje veliku pažnju i sa umetničkog konteksta , većini umetnika Mesec je predstavljao nepresušnu inspiraciju za svoja dela. Medju njima su najpoznatiji Stenly Kubric i George Milies. Francuski reditelj i iluzionista, George Milies je u svom filmu A trip to the Moon (1902), Mesec pogodio pravo u oko, dok je Stenliju Mesec posužio kao polazna tačka za većinu njegovih filmova.
Iako, ovaj prirodni satelit nije do kraja ispitan, i pitanje je da li će i biti, nama ostaje samo da ga posmatramo i da mu se divimo.
Pročitajte i:
Aplikacija za skeniranje analognih fotografija
Pametni minirobot uz vas na putovanjima
Poreklo slova i koji drugi jezici ga koriste
