Kratka istorija magazina „Rolling stone“
commons.wikimedia.org

Prvi broj je izašao davne 1967. godine, zahvaljujući vizionaru Dženu Veneru, koji i danas učestvuje u kreiranju magazina. Vener je nepokolebljivo verovao u svoju ideju, te je pozajmio novac od porodice i prijatelja, kako bi što pre objavio „Rolling stone“. Na prvoj naslovnoj strani pojavio se Džon Lenon, a sa rastom popularnosti, rastao je i broj poznatih ličnosti koje su želele da se pojave u magazinu.


Sedamdesete godine obeležio je necenzurisan politički sadržaj, kao i „selidba“ u Njujork. Od 1973. godine, „Rolling stone“ je štampan u boji i tada dobija prepoznatljiv crveni logo.

flickr.com
flickr.com

Osamdesete su donele prve značajne promene. Muzika i aktuelne političke teme su i dalje zauzimali centralno mesto, ali je čitaocima ponuđen novi sadržaj, poput filmskih kritika i intervjua sa trenutno popularnim televizijskim zvezdama. Posledica ovog zaokreta ogledala se u gubitku mnogih vernih čitalaca. Ipak, ljubitelji TV serija, filmova i ostalih multimedijalnih sadržaja bili su brojniji, te je magazin postao još popularniji i čitaniji.


Iako se činilo da „Rolling stone“ diktira trendove i ne trpi ograničenja, devedesetih godina prošlog veka, znatno se povećala zastupljenost muzičkog sadržaja, na uštrb političkih tema. Ovaj (ne)promišljeni potez razljutio je dugogodišnje čitaoce, ali to nije uticalo na odluku uredništva da se okrene željama mlađe publike.

flickr.com
flickr.com

Informatička revolucija doprinela je stvaranju elektronske verzije magazina. Sajt je više puta menjan, ukidan i obnavljan. Sadašnja verzija sadrži kompletnu arhivu brojeva, a posetioci su putem glasanja doprineli stvaranja lista poput „500 najboljih albuma/pesama svih vremena“.

„Rolling stone“ kod nas...

Prativši potrebu regiona za kvalitetnim časopisom o pop kulturi, mladi novinari iz Hrvatske i njihovi saradnici iz susednih zemalja, uspeli su da dobiju licencu za „Rolling stone“. Prvi broj je izašao 2013. godine, a čast da bude na naslovnoj strani, pripala je Goranu Bareu. Svi svetski standardi su bili ispoštovani, bilo je prisutno bezbroj prevedenih, ali i autorskih tekstova, podjednako su bili zastupljeni (ne)poznati muzičari iz čitavog regiona. Cena je bila veoma niska u poređenju sa ponuđenim sadržajem. Ipak, entuzijazam, znanje i trud nisu bili dovoljni, te je časopis ugašen posle dve godine.