FOTO: The G Brief
Prevela: Sara Mandić
„Najteži posao na svetu je biti bez posla" - Vitni M. Jung.
Istraživač u Školi javnog zdravlja na Hardvardu je sproveo analize zapošljavanja i zdravstvenih podataka o 8125 pojedinaca, koji su anketirani 1999, 2001. i 2003. godine od strane američke Panel studije dohodovne dinamike na Univerzitetu u Mičigenu. Utvrđeno je da su zaposleni koji su izgubili posao, ne svojom krivicom, bili dva puta više skloniji tome da u narednih godinu i po dana obole od visokog krvnog pritiska, dijabetesa ili srčanih bolesti, u odnosu na one koji su bili zaposleni tokom tog perioda.
Nezaposlenost utiče kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje pojedinca. Nedostatak samopouzdanja, nisko samopoštovanje i depresija se ubrajaju u najprimetnije psihičke posledice nezaposlenosti. Gubitak posla ili produžen period nezaposlenosti kod nekih mogu da dovedu do razvoja samoubilačkih sklonosti.
Dosta puta, nalaženje posla postaje teško zbog problema kao što su recesija i ekonomska kriza. Nezaposlenost vodi do osećanja inferiornosti. Emocionalni problemi se pogoršavaju još više ako neko proživljava polne predrasude ili starosnu, pa i rasnu diskriminaciju u nalaženju posla, ili ako mu nedostaje obrazovanje i iskustvo da ga stekne. Nezaposlenost može da dovede do nedostatka finansijskih sredstava, što zauzvrat može da prouzrokuje porodične probleme.
Uticaj nezaposlenosti na fizičko zdravlje
Poremećaj u ishrani
Zbog ograničenih troškova, nezaposlena osoba možda nije u stanju da sebi priušti kvalitetnu hranu. Nezdrava ili ishrana niskog kvaliteta može da utiče na zdravlje pojedinca. Nezaposlenost rezultira emotivnom prazninom u nečijem životu. Da bi je ispunio, on teži tome da jede prekomerno, a prejedanje dovodi do gojaznosti.
Emocionalna nestabilnost, takođe, može dovesti pojedinca do toga da ignoriše hranu. To može da prouzorkuje nutritivne nedostatke, psihički umor i slabost. Tako, poremećaj u ishrani može da dovede do prekomernog gojenja ili nenormalnog gubitka težine, što dalje utiče na celokupno zdravlje pojedinca.
Srčani problemi zbog nedostatka aktivnosti
Nezaposlenost može da ostavi pojedinca bez ikakvih stvari koje bi radio. Nedostatak aktivnosti može da dovede do letargije i ozbiljnih problema, kao što je gojaznost. Potpuni nedostatak fizičke aktivnosti je otvoren poziv za poremećaje podstaknute gojaznošću, od hormonalnih problema pa sve do srčanih bolesti. Gojaznost povećava rizik od visokog krvnog pritiska i dijabetesa.
Problemi intimnosti
Stres izazvan nezaposlenošću i letargija koju prouzrokuje nedostatak fizičke aktivnosti mogu da dovedu do problema seksualnog zdravlja. Pojedinac može da iskusi problem fizičke intimnosti ili da izgubi interesovanje za seksualnu aktivnost, što zauzvrat može da stvori probleme u njegovim odnosima sa supružnikom ili partnerom.
Glavobolja, bol u grudima i lupanje srca
Glavobolja je često naknadno dejstvo stresa. Uznemireno stanje uma može da dovede do lupanja srca i bolova u grudima, i da, takođe, prouzrokuje probleme sa disanjem.
FOTO: Bala Herbs
Poremećaj u spavanju
Stalna briga oko nalaženja posla i upravljanja mesečnim troškovima može da dovede do nemirnog sna. Nedostatak fizičke aktivnosti, dodat aksioznosti koja se povećava zbog nezaposlenosti, mogu da dovedu do poremećaja u spavanju. Letargija i nedostatak aktivnosti uskraćuju pojedincu čvrst san.
Zloupotreba supstance
Da bi prešli preko frustacije zbog nezaposlenosti, ljudi teže tome da konzumiraju drogu i alkohol. To je pogrešan utisak da oni pomažu u ublažavanju bola. Oni pre otežavaju probleme i pogoršavaju zdravstveno stanje pojedinca. Alkoholizam i zadovoljstvo u narkoticima mogu da imaju veoma ozbiljne i dugoročne posledice na zdravlje pojedinca.
Uticaj nezaposlenosti na psihičko zdravlje
Depresija
Nezaposlenost izaziva osećaj beznadežnosti i krivice kod pojedinca. Gledati kako karijere drugih ljudi cvetaju može da dovede do ljubomore i da doprinese osećanju inferiornosti. Stvara se osećaj socijalne odbačenosti i suočavanje sa njim postaje teško. Osećanje neuspešnosti dovodi do depresije.
Usamljenost
Nezaposlenost navodi pojedinca da se povuče iz društva i on teži da se drži daleko od svog socijalnog kruga. Nedostaje mu entuzijazam, a ponekad i novac, da bi se socijalizovao. Krivica zbog toga što je nezaposlen ga dovodi do toga da izbegava prijatelje i preferira da bude sam, izdvojen.
FOTO: Consumer Health Digest
Stres
Nezaposlenost dolazi sa dosta stresa. Nervoza zbog traženja posla i krivica zbog toga što ga nemamo, doprinose psihičkom stresu. Nezaposlenost ne samo da utiče na profesionalni ugled pojednca, nego i menja njegove lične odnose. Može da prouzrokuje raskol u njegovom braku. Briga oko vođenja troškova i održavanja porodice pojedinca dodatno doprinosi stresu.
Suicidne misli
Postoji društvena stigma koja je povezana sa nezaposlenošću. Emocionalna nestabilnost i depresija mogu da dovedu do pojave suicidnih misli kod pojedinca. U takvim trenucima nemaštine, smrt se može činiti kao jedini izlaz. Šanse da se ovo dogodi se povećavaju, naročito kada je pojedinac uvređen, učinjen da se oseća inferiorno ili je nepravedno otpušten sa posla. Šanse da se pojave suicidne misli se povećavaju ako je gubitak posla doveo do ogromne prepreke u nečijoj karijeri. Negativne misli kao ove ne bi trebalo da postoje u umu i odmah bi trebalo zatražiti pomoć savetnika.
Nisko samopouzdanje
Nakon dosta godina provedenih na poslu, iznenadno nazadovanje zbog gubitka posla je ponižavajuće. Uživanje i osećaj ispunjenosti koje kod pojedinca proizilaze iz rada su izgubljeni nakon gubitka posla. Opet, nenalaženje novog posla utiče na gubitak samopouzdanja pojedinca. Dug period čekanja dovodi do frustracije i niskog samopoštovanja. Za mnoge njihov posao predstavlja izvor motivacije. Nemajući ga, osećaju se nemotivisano.
Nedostatak koncentracije
Stalna briga oko traženja posla ne dopušta pojedincu da se koncentriše na trenutne stvari. Nivo frustracije koji se povećava otežavaju da se kocentriše na cilj nalaženja novog posla. Zbog stresa nivo koncentracije opada. Pojedinac teži da ostane okupiran uspomenama na ranije godine njegove karijere ili maštanjima o dobrom poslu. Ali, razmišljanje o prošlosti nikada ne pomaže, kao ni sanjarenje - pojedinac mora da shvati i počne da istražuje nove prilike.
Osećaj beskorisnosti
Sedenje kod kuće, bez trenutnog posla, čini da se pojedinac oseća beskorisno. Za osobu čija je motivacija profesionalna prekretnica, kao što je unapređenje, dodatna odgovornost na poslu i podsticaj, nezaposlenost se izjednačava sa gubitkom njegove svrhe života. To razara njenu veru u sebe i samopouzdanje.
FOTO: Abacus
Nezaposlenost može da ima dubok uticaj na nečije fizičko zdravlje i psihičko blagostanje. Članovi porodice nezaposlenog bi trebalo da pokušaju da razumeju kroz šta on prolazi. Trebalo bi zatražiti lekarsku pomoć ako se za tim oseti potreba. I pojedinac ne sme da zaboravi da je nezaposlenost problem koji se može prevazići. Pre ili kasnije, posao se može dobiti, ali bi pogoršanom zdravlju i izgubljenoj psihičkoj ravnoteži bile potrebne godine da se povrate. Najbolje je dobro iskoristiti vreme i ostati optimističan, uvek.
IZVOR: Buzzle
Sara uživa u čitanju dobrih krimi romana.
