FOTO: Pexels
Novo istraživanje otkriva koji od ova dva motiva budi u nama veću želju za hranom, a koji nas navodi na to da se hranimo nezdravije.
„Toliko sam pod stresom da ne prestajem da jedem“. Verovatno ste u nekom trenutku izgovorili ili čuli sličnu rečenicu. Kako u narodu tako i u delima naučne književnosti, često su povezivane situacije prevelikog stresa sa povećanim apetitom, kao i sa rizikom od dobijanja bolesti kao što su gojaznost i dijabetes. Međutim, izgovori za prejedanje se polako pobijaju istraživanjima poput nedavne studije objavljene u delu „Biološka psihologija“, koja opovrgava povezanost stresa i opsesivnog prejedanja.
„Za početak, utvrdili smo razliku između gladi iz potrebe i gladi iz zadovoljstva“, objašnjava Julija Rejhenberger, rukovodilac istraživanja sa Univerziteta u Salcburgu (Austrija). Prvi koncept bismo definisali kao „homeostatska potreba za hranom“ ili, drugim rečima, alarm kojim nas naše telo obaveštava da mu je potrebna hrana, dok se drugi odnosi na glad uzrokovanu hedonizmom, ukusom hrane. „Kada su ispitanici bili pod većim stresom, smanjivala im se glad iz zadovoljstva, dok ista situacija nije uticala na glad iz potrebe“, uverava rukovodilac istraživanja.
Istraživači su tokom 10 dana proučavali odgovore 59 volontera podeljenih u 3 grupe. Prvu grupu su činili oni koji su svakodnevno pazili na režim ishrane, drugu oni koji su jeli prepuštajući se čarima ukusa ili izgleda nekog jela, a treću takozvani „emocionalni jedači“, oni koji su birali hranu kao odgovor na svoje pozitivne ili negativne emocije. „Slali smo im kratke upitnike na mobilne telefone pet puta dnevno raspitujući se za njihov način ishrane, emotivno stanje i nivo stresa“, objašnjava Rejhenberger.
Prejedanje od sreće
Prema švajcarskim naučnicima, ne samo da stres nije uzročnik povećanog nagona za hranom, već je odnos između ove emocije i hrane obrnuto proporcionalan. Profesor psihobiologije na Univerzitetu u Valensiji i član istraživačke grupe „Stres i zdravlje: Ranjivost i odolevanje“, Rosa Redolat, smatra da to što stresne situacije uzrokuju manji osećaj gladi iz potrebe može biti od koristi „za prikazivanje budućih istraživanja baziranih na regulisanju emocija ili suprotstavljanju stresu“. Profesorka, između ostalog, hvali i metodologiju ovog istraživanja navodeći: „Mnoga istraživanja su realizovana u laboratorijama, čime se dobijaju iskrivljeni rezultati, a ovo nije“.
FOTO: Pexels
Osim toga, koliko god to bilo čudno, zaključak ovog istraživačkog rada je da je veća sklonost ka jelu iz hedonizma zapravo uslovljena pozitivnim emocijama. „To potvrđuje teoriju koju su postavila mnoga prethodna istraživanja, poznatu pod nazivom happy eating“, objašnjava profesorka uprkos tome što, kao i autori istraživanja, smatra da i dalje postoje druge perspektive za sagledavanje ove oblasti, govoreći da je neophodno sprovesti još istraživanja kako bi se na najbolji način opisala ova povezanost, oslanjajući se na društvene faktore koji utiču na svakog ponaosob.
Ako ne jedemo više, da li se hranimo nezdravije?
Međutim, ako nam se u trenucima promene raspoloženja ne budi apetit to ne mora da znači definitivno nepostojanje veze između stresa i gojaznosti. Postoji mnogo studija, poput ove sprovedene od strane Medicinskog fakulteta na Harvardu, koje dokazuju da se sklonost prema hrani menja u stresnim situacijama: „Brojna istraživanja dokazuju da fizički ili emocionalni stres povećava unos hrane bogate šećerom, mastima ili čak i jednim i drugim. Za te supstance se smatra da u mozgu postižu efekat nagrade, koji zaustavlja procese stvaranja stresa i emocija povezanih sa njim“.
FOTO: Pexels
Međutim, istraživanje Američkog instituta za prehrambene tehnologije navodi da je krivac za pustošenje frižidera u stresnim situacijama zapravo navika, a ne anksioznost, čime se ova veza takođe dovodi u pitanje. U svom istraživačkom radu realizovanom sa studentima, istraživači su došli do zaključka da ispiti nisu uticali na promene sklonosti učesnika istraživanja prema određenoj hrani kako su, nezavisno od toga da li su pod stresom ili ne, uvek birali istu užinu. „Navike se nisu menjale u situacijama pod visokim pritiskom. Ljudi postupaju u zavisnosti od tih navika, bile one zdrave ili ne.“
Epidemija 21. veka
Prema rečima Španskog udruženja za istraživanje anksioznosti i stresa, stres je „interaktivni proces u kom učestvuju prohtevi određenih situacija i sredstva pojedinaca za suprotstavljanje njima“. Što su ti prohtevi veći, a sredstva pojedinaca za njihovo suprotstavljanje manja, opterećenje će biti veće. Svetska zdravstvena organizacija ovo smatra „globalnom epidemijom“ koja, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, utiče na 59% Španaca. Njene posledice su raznovrsne, od respiratornih, digestivnih ili kardiovaskularnih poremećaja, do promena raspoloženja, impotencije ili bolova u mišićima. Možda u stresnim situacijama ne gubite kontrolu pred punom činijom slatkiša, ali znajte da, u svakom slučaju, stres nije dobar prijatelj.
IZVOR: EL PAÍS
