Genocid: Ovo je ideologija mržnje!

FOTO: TinyPic

Poljski pisac i novinar Rišard Kapušćinski (Ryszard Kapuscinski) je u jednom od svojih brojnih članaka, pod naslovom „Lov na Drugog“, istražio i pokušao da razume razloge za fatalan broj umrlih širom sveta. Na svojim stranicama Rišard navodi da se genocidi doživljavaju kao izolovane i iracionalne činjenice koje nisu međusodbno povezane u svetu preinformisanosti i stalnog nadzora.

k01vgo.jpg

FOTO: TinyPic

U tom smislu, percepcija Drugog predstavljena je kao pretnja, kao predstavnik stranih i destruktivnih sila i ona je zajednička svim nacionalističkim, totalitarnim režimima. Radi se o kulturno univerzalnoj pojavi, jer, prema istoriji, nijedna civilizacija nije bila u stanju da se odupre bolesti mržnje, prezira i najokrutnijeg uništenja, koja se širila od različitih režima i geografskih širina.

_veb_novinarstvo.gif

Odvedena, pak, u krajnost, bolest mržnje se ogleda u genocidima koji predstavljaju jednu od tragičnih karakteristika savremenog sveta koja se ponavlja.

U osnovi svakog genocidnog čina se zapravo nalazi ideologija mržnje, opširno i metodično planirana. Osim toga, svaki genocid je hladno planiran u skladu sa tehničkim pripremama od strane efikasnog birokratskog aparata moderne države.

Kada se aktivira pritajena opasnost od genocida? Onda kada je duhovna komponenta jedne kulture oslabila ili nestala, kada etička ukočenost prisvoji društvo čija je osetljivost na prazninu i zlo zakržljala, ugušena, uspavana.

Činjenica je da su sve savremene ideologije mržnje (nacionalizam, fašizam, staljinizam, rasizam) iskoristile tu slabost koja predstavlja ljudsku sposobnost da odbace Drugog ili naročito nepoznatu osobu, osećanje koje neke sile uspevaju da pretvore u neprijateljstvo, pa čak i u sklonost kriminalu.
2r5rh51.jpg

FOTO: TinyPic

Istorija XX veka broji najmanje devet velikih genocida, a neki od njih su: ubijanje Jermena koje je počinila moderna Turska (1915-1916), istrebljenje glađu miliona ukrajinskih seljaka od strane staljinističkog režima (1932-1933), uništenje stanovništva Nankina i okoline koje su počinili japanski okupatori (1937-1938), holokaust jevrejskog stanovništva Evrope koji su počinili nacisti (1941-1945), ubistvo miliona muslimana i hindusa u Indiji za vreme odcepljenja (1947-1948), milioni žrtava takozvane kulturne revolucije koju je pokrenuo režim Mao Cedonga (Mao Zedong) tokom 1950-ih i 1960-ih i uništenje stanovništva Kambodže (1975-1978).

Redukcionizam u opisu genocida i njegovo predstavljanje kao nešto što je odvojeno od naše okrutne istorije, a posebno od odstupanja moći u drugim delovima sveta, posmatra se kao još jedan način da se izbegnu veoma direktna pitanja o našem svetu i o pretnjama koje lebde nad njim.

Ne postoji nikakav mehanizam niti zakonska prepreka za sprečavanje budućih genocida. Jedina odbrana, prema mišljenju poljskog novinara, počiva u moralu ljudi: živa duhovna svest, jaka volja da se čine dobra dela, jedan jednostavan i jasan podsetnik: „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“.


IZVOR: El Ciudadano