Dvadeseti vek je bio vek do tada neviđenog napretka, i očekivanja od narednog stoleća su bila još veća. Iako donekle opravdano, futuristi su olako prognozirali i bili su prilično pretenciozni. To se može opravdati činjenicom da se do tih anticipacija dolazilo induktivnim zaključivanjem. Izabrali smo najzanimljivija predviđanja.
Jedna od grana sa najzapaženijim napretkom u prethodnom veku je medicina. Prva jetra je uspešno presađena 1967. godine, prvi pankreas godinu dana ranije, i kako je sve više organa postalo podložno transplantaciji, očekivalo se da će već 2000. godine čovek moći da menja sve vitalne organe kao delove na automobilu! Iako ima napretka u odnosu na to vreme, definitivno nismo na tom nivou na kom se predviđalo da ćemo biti.
Još jedna preterano optimistična prognoza bila je u vezi sa trajanjem života – očekivalo se da ćemo živeti vek i po! Međutim, istraživanje sprovedeno 2015. godine pokazalo je da je prosečni životni vek više nego upola manji od predviđenog – 71,5 godina. Trenutno u proseku najduže žive Japanke – 87 godina.
Nešto realnija su bila predviđanja vezana za fizički izgled. Napretkom plastične hirurgije, promene oblika lica i tela postala su relativno normalna pojava, a izvodljiva je i promena pola, promena boje kože. Još uvek je nedostižan izbor pola budućeg deteta, koji je pored ovih dostignuća takođe naveden u tekstu.
Što se tiče naše planete, povećane količine štetnih gasova, a zatim i niz poteza kojima se one regulišu nije bilo teško predvideti. Ono što se nije ostvarilo je da će postojati i jedan veštački satelit, koji bi kao Mesec osvetljavao zemlju; ljudi još uvek nemaju uticaj na funkcionisanje Sunčevog sistema, a umesto da u Sahari bude cvetna oaza, pada sneg.
Na tehničkom polju, verovalo se da će električna energija postati besplatna, a da će ljudski mozak biti povezan sa kompjuterom. Za razliku od ovoga, očekivanja su prevaziđena u pogledu rasprostranjenosti kompjutera, a i njihovih funkcija. U ,,Novostima" navode da će svaki domaćin na ekranu moći da izračuna porez na dohodak, a domaćica da nađe recept za jelo.
U oblasti obrazovanja i primene istog, stiče se utisak da nismo mnogo odmakli od 1969. godine. I tada je veliki problem u Jugoslaviji bio neusklađenost univerziteta sa stanjem u društvu i privredi, kao i odlazak mladih i obrazovanih u inostranstvo. Sistemski se radi na rešavanju ovih problema, ali rezultati još uvek nisu na vidiku.
Iako smo daleko od ostvarivanja većine ovih predviđanja, ovom veku ostaje preko osamdeset godina da opravda očekivanja. Šta će se od toga ostvariti a šta ne – živi bili pa videli.
Izvor: Yugopapir
