Foto: Philosophy
Zanimljivo je da su mnogi poznati, pravi filozofi bili zapravo naučnici. Oni su koristili racionalne misli kojima su dolazili do nekih naučnih saznanja koje mi danas koristimo za dokazivanje i u eksperimentima. U nastavku sledi lista najpoznatijih filozofa u istoriji.
ARISTOTEL
Često se kaže da je Aristotel otac filozofije. Bio je prvi koji je uspeo da razume i istraži čitav sistem, sve od politike do religije i od logike do etike. Tvrdio je da postoji četiri uzroka u postojanju svega:
• Materija (od koje je sve napravljeno „Od čega je nešto?“);
• Forma ili Oblik (kako je nešto uređeno);
• Pokretački uzrok (ko je to nešto stvorio);
• Finalni uzrok (svrha radi koje postoji).
Takođe je tvrdio da postoji hijerarhija univerzuma i da ništa nije stvoreno bez cilja ili svoje svrhe.
Foto: Enkivillage
PLATON
Pre oko 400 godina p.n.e. osnovao je Akademiju u Atini koja je bila prva ustanova visokog obrazovanja u zapadnom svetu. Imao je veliki broj političkih teorija, uključujući i „Forme“, fokusirajući se na pitanje da li su zapravo nematerijalne apstrakcije mnogo realnije od naše fizičke realnosti. Bio je protiv demokratije, jer je verovao da je demokratski sistem doveo do smrti njegovog učitelja, Sokrata.
FOTO: Enkivillage
SOKRAT
Ovaj grčki filozof bio je učitelj mladih istomišljenika 400-tih godina p.n.e. Njegova učenja su beležili učenici poput Platona i Ksenofona, a inače je poznat po svojoj diskusiji o etici i po Sokratovoj metodi istraživanja. Bez obzira na to što je bio majstor kamenorezac, video je filozofiju kao svoje najvažnije zanimanje. Njegovo ispitivanje i proučavanje religije kao i mnogih drugih pitanja odvelo ga je do suđenja i u smrt. Međutim, iako je mogao da pobegne, izabrao je da prati slovo zakona, i učestvuje u svom pogubljenju popivši otrov.
Foto: Enkivillage
EPIKTET
Živeo je 100-tih godina, rođen je kao rob u Rimu gde je proveo veći deo svog života, a umro je u Grčkoj. Smatrao je da su svi događaji u spoljnjem svetu upravljani sudbinom, i da mi stoički moramo prihvatiti našu sudbinu. Takođe je verovao u ličnu odgovornost, da smo svi mi sami odgovorni za svoje postupke, a mišljenje je jedina stvar koju stvaramo i kojom upravljamo sami. Jedan od njegovih poznatih citata je: „Kada vas uvredi bilo koja čovekova mana, okrenite se sebi i proučite svoje mane. Tako ćete zaboraviti svoj bes“.
RENE DEKART
Jedan je od poznatijih filozofa, otac moderne filozofije, stvorio je analitičku geometriju koja se zasniva na pravouglom kordinantnom sistemu - što mi svi učimo danas u školama širom sveta. Došao je do mnogo naučnih otkrića, kao što su prelamanje i refleksija, i Kartezijanski dualizam koji predstavlja moć uma nad telom ili „um iznad materije.“ Njegov najpoznatiji citat je „Mislim, dakle postojim“. Francuski filozof Dekart umro je 1650. godine.
Foto: Enkivillage
KONFUČIJE
Verovatno najvažniji filozof u istočnjačkoj istoriji, Master Kong Qiu, promovisao je specifične principe etike i politike, uključujući i principe demokratije. Još 500. godine p.n.e. rekao je da je ispred svog vremena. Zalagao se za poštene imperatore koji imaju ograničena ovlašćenja, i ohrabrivao je svakoga da živi po načelu Zlatnog pravila: „Što ne želiš sebi, ne čini drugima, a ono što priželjkuješ sebi, budi voljan da daš drugima“.
Foto: Enkivillage
TOMA AKVINSKI
Zastupao je tvrdnju „Prvi uzrok“ - Bog mora postojati, jer je univerzum morao biti stvoren od nečega, morao je imati svoj početak i kraj. Svoje učenje zasnovao je na Bibliji, zato neki smatraju da nije bio istinski filozof, jer nije imao sopstvene ideje. Izdvojio je pet argumenata o postojanju Boga, o kojima se i danas raspravlja. Jedno od njegovih najuticajnijih ostvarenja bilo je jednostavno uputstvo o četiri glavnih vrlina: „Pravednost, Hrabrost, Razboritost i Umerenost“. Umro je 1274. godine, a danas se smatra svecem u Katoličkoj crkvi.
Foto: Enkivillage
DŽON LOK
Fokusiran na politiku većinu svog života, Džonove reči završile su u Ustavu i Deklaraciji o nezavisnosti. „Vlada uz saglasnost onih kojima vlada“ je jedna od njegovih najvažnijih tačaka, pa su tri prirodna prava: „Život, Sloboda i Nekretnina“. Rođen je u Engleskoj 1632. godine. Nije se slagao sa idejom da se imanje nasleđuje preko loze, kako je bilo u to vreme. To je jedan od razloga zašto nije bilo plemstva u Americi od samog starta. Tomas Džeferson posvetio je posebnu pažnju ovom poznatom filozofu, i to je pokazao kroz prva američka politička dokumenta koje je izgradio. Umro je 1704. godine.
Foto: Enkivillage
IMANUEL KANT
Rođen u Pruskoj (sadašnja Rusija), bio je zaštitnik ljudskih prava, i najpoznatiji je po svojim viđenjima transcedentalne filozofije, kao i brojnih tekstova kroz koje je provlačio svoje ideje. Veliki značaj dao je ljudskoj spoznaji i utvrdio je da odgovori svemira nisu u samom svetu kao takvom, već u glavama onih koji žive na njoj. Preminuo je 1804. godine.
Foto: Enkivillage
FRIDRIH NIČE
Obučen u duhu klasične filozofije, ovaj Prusko rođeni filozof često je bio upleten u kontraverze i u suprotnosti sa svojim kolegama po svojim stavovima. Proizveo je mnoge spise i knjige, od kojih se mnoge danas izučavaju na fakultetima širom sveta. Istraživao je oblasti filozofije koje još nisu bile obrađene, kao što je filozofija hrane. Komponovao je i svirao je klavir, a oba su pronašla put do njegovih stavova. Umro je u mladosti 1900. godine.
Foto: Enkivillage
ŽAN POL SARTR
Rođen u Francuskoj 1905. godine, Sartre je bio fokusiran na tri načina bitisanja: bića u sebi ili nesvesnog bića; bića za sebe, koje sa svakim delom ima nezavisne misli o tome šta znači biti živ, i biće za druge, što znači da bismo shvatili realnost drugih, prvo moramo shvatiti realnost sebe. On je iskreno izjavio: „Čovek je u agoniji“, zbog svoje odgovornosti prema sebi i bližnjima. Sartre je bio moderan filozof koji je preminuo 1980. godine.
Foto: Enkivillage
KARL MARKS
Mnogi ljudi su u sukobu mišljenja o Karlu Marksu kao poznatom filozofu. Rođen 1818. godine, ovaj nemački filozof bio je jedan od najkontraverznijih pisaca svog vremena. Njegovi radovi, kao Manifest komunističke partije, često su smatrani kao priručnici nacističke partije, što je unapređivalo njegove kontroverzne stavove. Formulisao je ideju viška vrednosti kao i istorijski materijalizam. Iako je pružio mnogo svetu filozofije, na dan njegove smrti 1883. godine, nije bilo više od desetak ljudi na sahrani.
Foto: Enkivillage
Izvor: Enkivillage
Dejana je sanjar za koga ne postoji nemoguće, svet vidi u bojama ljubavi, a kroz život ide plešući.
Pročitajte i:
Poboljšajte vaše socijalne veštine i EQ
Kako se izboriti sa neodlučnošću
Trudite se, samo je nebo granica!
