Foto: City of Good
Prevela: Ivana Rangelov
Moj šef, ser Džon Hegarti, mi je prvi skrenuo pažnju na ovo. Zašto, upitao je, toliko poslovnih lidera i menadžera čita Sun Cuovo „Umeće ratovanja”? Zašto se drevni kineski vojni traktat tako često citira kao jedan od najuticajnijih udžbenika savremene korporacijske strategije? Zašto su jezik poslovanja i jezik ratovanja tako slični?
Poslovanje se vrti oko konkurencije, kampanja i sukoba. Planiramo ofanzive, juriše i napade. Idemo u bitku, stavljajući opasače na bedra, gazeći zemlju čizmama. Sprovodimo taktike gerilaca. Identifikujemo mete i ciljamo. Tragamo za brzim pobedama, lakim pobedama, dobitnim kombinacijama. Projektujemo ratne prostorije, igramo ratne igre, idemo u ratne pohode. Moramo da branimo svoju teritoriju. Hajde da iznenadno napadnemo ovo. Završili smo izviđanje. Strateški smo postavili haubice. Obraćamo se četi. Izdajemo naređenja za marširanje. Vodimo kampanju uz šok i strahopoštovanje. To je potpuni frontalni napad, teška tonaža bombardovanja medijima koja počinje u oblasti jezera Taho. Idemo preko vrha…
Privlače nas analogije između trgovine i borbe iz dobrog razloga. Sama reč „strategija” potiče od grčke reči „general”. Vojničke metafore sugerišu da možemo planirati uspehi da se poslovnim svetom može komandovati, može se strukturirati i učiniti razumljivim. One stvaraju osećaj hitnosti, strasti i svrhe. Ukazuju na discipline i ojačavaju hijerarhiju.
Pored toga, sve više se osećam neugodno pored sveg ovog borilačkog jezika. Sun Cu je slavno izjavio da se „celokupno ratovanje zasniva na obmani”. To može biti tačno, ali u vremenu kada je sve prozirno, da li je od pomoći da se trgovina okarakteriše kao obmana? Zasigurno su vojničke analogije nešto zastarele u vremenu promenljivih partnerstava i konstantnih saradnji; u vremenu kada tražimo da pokažemo društvenu vrednost poslovanja; u kulturi koja žudi za nečim održivim, koja želi da ostavi za sobom planet boljom nego što ju je pronašla.
Foto: Investbox
Isto tako sumnjam da stavljanje poslovanja u okvire rata odaje fundamentalno mušku perspektivu. Doktor Džonson je primetio da „svaki muškarac misli loše o samom sebi zbog toga što nije bio vojnik”. Zar ove vojničke metafore deluju kao melem za modrice muškog ega? Moja najveća briga vezana za borilački rečnik verovatno je ta da on ograničava našu sposobnost da privučemo, razvijemo i zadržimo najpametnije i najbolje mlade talente.
Savršeno je moguće da je prethodna generacija započela svoje karijere uzbuđena mirisom korporativnih kordita. Možda su sanjali o ratničkim radnim mestima i borbama u salama gde se odbornici sastaju. Zaista, kada sam počeo da radim na svom prvom pravom poslu osamdesetih, postojao je veoma agresivan rub poslovnog života. Odela su nošena kao oklop, telefoni su se nosili kao oružje, automobilima se paradiralo kao trofejima. Bili smo motivisani, napeti, koncentrisani. Karijere su bile ozbiljna stvar.
Primećujem, pak, da današnja mladež i talenat sutrašnjice žele različite stvari od sveta poslovanja. Žele uravnotežene živote i podršku kulture, ne opsesivnu posvećenost i nepopustljlivu konkurenciju. Oni žele tečnost i fleksibilnost, ne hijerarhiju i strukture. Žele da stvaraju, inspirišu, uče, da rastu. Žele da povećaju vrednost, ne da je unište -oni vrednuju vrednosti.
Ovu generaciju borbena poređenja ih niti motivišu niti inspirišu; vojničke metafore se čine arhaičnim, primitivnim, nebitnim.
Foto: Semper Fidelis Leadership
Ubeđen sam da je jezik kritički važan. Uokviruje način na koji učestvujemo u životu. Artikuliše šta osećamo prema svetu. Ako se naše razumevanje poslovanja razvija, onda bi i naš poslovni jezik trebalo takođe da se razvija. Ako mislimo da bi trgovina trebalo da stvori kako društveno tako i ekonomsko dobro, onda bi trebalo da ponovo sastavimo rečnik korporacija kako bi se ovo odrazilo na pravi način.
Poslovanju je potreban novi rečnik, jedan koji govori o pozitivnoj moći trgovine kojom menja živote i obogaćuje zajednice. Poslovanju je potreban leksikon ljubavi.
Izvor: The Huffington Post
Ivana je večiti sanjar koji veruje da postoji svet iza ogledala.
