Foto: UIB
Prevela: Sonja Poznanović
Svaki biznis ima svoju intelektualnu svojinu koja ima potencijal da postane veoma vredna. Jednostavnije rečeno, intelektualna svojina je vrsta nematerijalnog ulaganja u biznis koja obuhvata vaše ideje, izume, tvorevine i tajne koje vam daju prednost u odnosu na konkurenciju na tržištu. Intelektualna svojina se štiti zaštitnim znakom, autorskim pravima, patentima i pravima poslovne tajne.
Prava intelektualne svojine datiraju još od Ustava Sjedinjenih Američkih Država i ona daju Kongresu autoritet: ,,da podstiče unapređivanje nauke i korisnih veština, obezbeđujući piscima i pronalazačima isključivo pravo, na ograničeno vreme, na njihova dela i pronalaske”, Član 1, odeljak 8, stav 8.
Neki zakoni o pravima intelektualne svojine su se vremenom sporo menjali, ali oni i dalje postoje kao način da kreatorima i pronalazačima omoguće upotrebu ideja i pronalazaka za ostvarivanje profita ili javnog dobra. Samo vlasnik intelektualne svojine može da odluči šta će od pronalazaka nastati i ko može da ih koristi i stiče imovinsku korist od njih.
Vrste intelektualne svojine
Postoje četiri vrste intelektualne svojine: zaštitni znak, autorsko pravo, patent i pravo poslovne tajne.
Pravo na zaštitni znak
Zaštitnim znakom se identifikuje poreklo proizvoda ili usluga na tržištu. Cilj je da se otklone moguće zabune oko pitanja ko snabdeva kupce proizvodima i uslugama.
Zaštitni znak je karakteristična reč ili simbol (ili kombinacija oba) koja upućuje na poreklo proizvoda ili usluga. Nike znak swoosh, AT&T znak globe, McDonalds lukovi i Disney logo su primeri simbola kao zaštitnog znaka, dok su brendirana imena poput: Starbucks, iPhone i Google primeri reči kao zaštitnog znaka. Postoje i zaštitni znakovi za oblike ambalaže i njen dizajn (čuvena Koka-kola ,,kontur” boca), boje (,,Tifani plava”), zvuke (urlik lava iz najavne špice filmskog studija MGM) i mirise (ali su oni veoma retki).
Zaštitni znak traje večno ukoliko imalac prava na zaštitni znak nastavi da ga koristi u skladu sa propisima u trgovini (i dostavi odgovarajuću papriologiju zavodu za patente i zaštitni znak). To znači da imalac prava na zaštitni znak jedini može da ga koristi u trgovini i da spreči treća lica da ga koriste.
Ukoliko bi web-sajtovi, profili na društvenim mrežama ili prodavnice neovlašćeno koristile zaštitni znak na način koji može da zbuni kupce, to bi predstavljalo prekršaj. Imalac prava na zaštitni znak ima pravo da isključi druga lica od neovlašćenog korišćenja njegovog zaštitnog znaka i eventualno ih kazni novčanom kaznom ili na drugi način.
Šta mislite da bi kompanija Nike uradila kada bi druga kompanija počela da prodaje sportsku odeću pod nazivom Nikee i koristila sličan (ali ne i isti) znak swoosh? Preduzela bi odgovarajuće mere jer bi ta kompanija načinila prekršaj. Po zakonu o zaštitnom znaku, ista prava imaju i mala preduzeća koja registruju pravo na zaštitni znak.
Kako biste se vi osećali da druga kompanija počne da koristi isto ime firme kao i vaše da bi prodavala slične proizvode i usluge? Mogli bi da stiču profit ukoliko vaši kupci u zabludi počnu da kupuju njihove proizvode, misleći da su vaši. Ta kompanija trguje vašim brendom i ugledom, a to je protivzakonito.
Ne čekajte da se to vama desi. Registrujte svoje zaštitne znakove odmah (i pronađite pomoć da popunite zahtev da biste dobili zaštitu koja vam je potrebna). Štaviše, nemojte da napravite grešku i pretpostavite da je dovoljno da poslovno ime vaše firme registrujete. Poslovno ime firme ne mora nužno korespondirati sa zaštitnim znakom koji se koristi.
Foto: Banjalucanke
Autorsko pravo
Autorskim pravom možete zaštiti originalno delo koje ima određeni nivo kreativnosti i koje je izraženo u određenoj formi kao kada napišete knjigu, govor, snimite pesmu, naslikate sliku ili napravite fotografiju. Možete čak zaštititi koreografske pokrete, govore, blogove, rukopise, obrazovne kurseve, arhitektonske radove, softvere i pantomime!
Autorsko delo nastaje u momentu kada je delo stvoreno, ali da biste mogli da tužite nekoga i naplatite takse i štetu koju vam je naneo, potrebno je da registrujete svoje autorsko delo u službi za autorska dela. Kada registrujete svoje autorsko delo dobijate određena prava koja vam daju mogućnost da delo stavite u promet i da ga ekonomski iskorišćavate. Drugim rečima, ukoliko napišete elektronsku knjigu i stavite je na prodaju na svom veb sajtu, niko sem vas ne sme da preuzme tu knjigu i da je prodaje na svom sajtu (sem ako nisu dobili ovlašćenje od vas).
Ukoliko saznate da neko povređuje vaše autorsko pravo, u vašem je interesu da ga u tome sprečite, u suprotnom biste mogli da izgubite svoje pravo prolaskom vremena. Takođe, bez registracije autorskog prava, mogućnost zaštite bi vam bila sužena. Zapravo, ukoliko ne registrujete pravo na svoje delo u određenom roku, nećete moći u istoj meri da naplatite odštetu od povredioca kao što biste mogli da ste registraciju sproveli.
Patent
Patent pruža pronalazaču pravo da isključi treća lica od korišćenja, iskorišćavanja i prodavanja istog pronalaska na određeno vreme. Pronalazač stiče ,,ograničen monopolski položaj” u cilju stvaranja, korišćenja i prodaje izuma. Kad pravo na patent istekne, izum postaje slobodan, što znači da svako može da ga pravi, koristi ili eventualno proda.
Da bi se steklo pravo na patent potrebno je ispuniti pet uslova. Pronalazak mora predstavljati novo rešenje nekog problema koje nije očigledno, mora biti patentabilan, svrsishodan i mora postojati opis izuma koji jasno i detaljno opisuje izum na način da ga stručnjak iz tog područja tehnike može izvesti, odnosno napraviti.
Pronalazak mora biti patentabilan. Ovo su neki od glavnih predmeta koje se smatraju prikladim. Oni obuhvataju:
• Postupak (radnja): izum se mora sprovesti iz više različitih koraka,
• Mašine (uređaj): konkretna stvar koja se sastoji od različitih delova ili uređaja,
• Proizvodi (artikli): stvar koja je napravljena od sirovog ili prerađenog materijala, a kojoj je dat novi oblik, kvalitet ili svojstvo,
• Sastav materije: sastavljeno od dve ili više pomešane supstance.
Postoje tri glavne vrste patenta: mali patent, dizajn i biljni patenti. Patentno pravo će trajati 20 godina od dana podnošenja prijave za priznaje prava za mali patent i dizajn, a 14 godina za biljne patente. Trebalo bi da upišete svoje pravo na patent pre njegove prodaje inače nećete moći da se upišete kao pronalazač. Ukoliko niste spremni da upišete svoje pravo, možete podneti privremenu prijavu da biste osigurali svoje mesto.
Foto: Perpetuum
Poslovne tajne
Poslovne tajne obuhvataju softverske programe, liste klijenata, proizvodne procese, recepte, baze podataka, ugovore o prodaji, nove proizvode, razvoje komunikacije i rezultate istraživanja. Lista poslovnih tajni je poprilično duga. Bilo šta što daje vašem poslovanju prednost u odnosu na konkurenciju, a što ne predstavlja zaštitni znak, autorsko pravo ili patent, a u vašem je interesu da ostane tajna da bi omogućilo prednost, može biti poslovna tajna.
Poslovne tajne su jedino korisne ukoliko ostanu tajna. Kada bi se saznao recept za Koka kolu, njihova potrošnja bi sigurno bila ugrožena. Dokle god je recept tajna, konkurencija ne može da stvori identičan ukus Koka kole koju kupci vole. Morate da čuvate svoju poslovnu tajnu oprezno, kao što Koka kola čuva svoju.
Prvi korak u čuvanju poslovne tajne je da objasnite zaposlenima i drugim licima koji imaju pristup poslovnoj tajni da ne smeju povrediti pravila o obavezi njenog čuvanja i nesaopštavanja trećim licima. Zatim, trebalo bi da sačitite odgovarajući ugovor, razvijete mere obezbeđenja i obučite zaposlene, poslovne partnere i prodavce tako da svi razumeju svoju ulogu u čuvanju poslovne tajne. Nemojte dozvoliti nikakve zabune ni pogrešne interpretacije.
Važna razmatranja intelektualne svojine u biznisu
Pre nego što krenete sa registrovanjem svojih zaštitnih znakova i autorskog prava, prijavljivanjem za patent ili nacrt pravilnika o čuvanju poslovne tajne, trebalo bi da razmislite o sledećem: Da li zaista pripada vama?
Autor određenog dela nije uvek i lice u čijoj se svojini delo nalazi, sem ukoliko ne postoji pisani sporazum koji trvdi suprotno, kao što je ugovor o radu, ugovor o prenosu prava, ugovor o izradi autorskog dela. Kada je zaštitni znak u pitanju, vlasnik koristi zaštitni znak u potpunosti, sem ukoliko sporazum ne uređuje suprotno kao što je ugovor o prenosu prava.
Kako možete da zaštitite svoje pravo?
Kada su u pitanju zaštitni znak, autorsko pravo i patent, njih štitite registrovanjem svojih prava zavodu za patente i zaštitne znakove ili Kancelariji za autorska prava. Kada su u pitanju poslovne tajne, morate da čuvate svoju informaciju kao tajnu da biste je zaštitili, tako da sačinite pravilnik o čuvanju poslovne tajne i obučite zaposlene, poslovne partnere i prodavce tako da svi razumeju svoju ulogu u čuvanju poslovne tajne.
Šta ako neko ukrade vašu intelektualnu svojinu?
Vaša je odgovornost da se brinete o pravima intelektualne svojine i da ih šitite od trećih. Ukoliko neko neovlašćeno prelazi preko vašeg zemljišta, vaša je obaveza da mu kažete da prestane, isto tako je i sa intelektualnom svojinom. Zapravo, ukoliko zanemarite povredioca, možete ostati bez prava prolaskom vremena, tako da je obavezno da kontrolišete proces.
Ključne stvari
Upamtite, iako smatrate da vaša marka, kreativni rad, izum ili poslovna tajna nemaju vrednost, velika je verovatnoća da je već imaju, a ta vrednost može značajno da se poveća u budućnosti. Ko bi rekao u početku da će brend kao što je Apple ili Google vredeti milijarde? Niko nije mogao to da predvidi, a prema procenama brenda iz 2015, te dve kompanije su najvrednije na svetu.
Intelektualna svojina je vredna, pa je štitite marljivo, odgovarajućim zaštitnim znakom, autorskim pravima, patentima i poslovnim tajnama. Najzad, obratite pažnju na lica koja mogu da je povrede i zaustavite ih pre nego što učine veliku štetu vašem poslovanju.
Izvor: Small Business Trends
Sonja voli prava jer misli da su strava.
