.jpg)
Foto: SitetDukeEdu
Prevela: Kristina Štrangarov
Pol Tagerd (Paul Thagard) i Alison Barns (Allison Barnes) su u svojim ranijim radovima smatrali empatiju nekom vrstom emocionalne analogije, odnosno sličnosti, u kojoj ljudi svesno prepoznaju sistematske sličnosti između situacije drugih i ličnog iskustva iz prošlosti. Na primer, ako vaša prijateljica izgubi posao, možete da razmislite o tome kako ste se osećali kada niste imali uspeha u karijeri, da povežete to iskustvo sa situacijom u kojoj se nalazi vaša prijateljica, i tako steknete predstavu kako se ona trenutno oseća. Osećali ste se tužno i žalosno kada ste se setili svog neuspeha, tako da isto tako možete da zaključite da se i ona oseća tužno i žalosno. Ovo je samo jedan od načina da saosećate sa drugim ljudima, koji se prema Polu naziva režim analogije.
Direktniji i fizički način da saosećate sa drugima je preko neurona ogledala, procesa koji je prvobitno otkriven kod majmuna. Kada majmun vidi drugog majmuna da podiže ruku, kod majmuna koji posmatra aktiviraju se isti neuroni kao i da on sam podiže ruku. Majmun prolazi kroz iskustvo podizanja svoje ruke samo gledajući drugog majmuna koji podiže ruku.
Slično tome, kod ljudi dolazi do aktivnosti neurona u mozgu u regijama povezanim sa bolom samo posmatrajući drugu osobu u bolu. Na primer, ako vidite da dete koje trči pada, ili da fudbalera udara lopta u glavu, možete iskusiti unutrašnji osećaj kako je to kada padate ili kada udarite glavu. Vaša empatija ne zahteva govorni (usmeni) proces analognog poređenja, samo perceptivnu (opažajnu) stimulaciju neurona ogledala. Ovaj proces je ogledalo empatija.
Foto: Hbr
Pol je nedavno uočio i treći vid empatije koji je podjednako važan kao i prethodna dva. Do ovog zaključka je došao zahvaljujući teoriji o bliskim odnosima koju su razvili Sandra Mari (Sandra Murray) i Ričard Holms (Richard Holmes) i predstavili u knjizi „Međudosobno zavisni umovi“ (Interdependent Minds) 2011. godine. Oni opisuju kako se u odnosima, kao što su brakovi, mogu javiti teškoće zato što ljudi funkcionišu putem nesvesnih pravila komunikacije koji izgrađuju poverenje i posvećenost, za razliku od nepoverenja i razočaranja. Oni opisuju pravila kao što je: ako je partner požrtvovan, onda verujte. Zato što Mari i Holms izražavaju ova pravila putem jezika, zbunjujuće je zašto ljudi ne mogu lako da prepoznaju svoja pravila i pravila koje drugi ljudi koriste.
Objašnjenje se nalazi u prepoznavanju toga da pravila koja drugi ljudi koriste nisu samo verbalna, nego u velikoj meri zavise od opažajnih i emotivnih predstava. Na primer, pravilo AKO si odbačen ONDA se povuci - sa sobom nosi i opažajne i emotivne sadržaje kao što je, na primer, emotivni bol uzrokovan odbacivanjem i fizičkim povlačenjem. Bilo bi bolje da se ovo pravilo predstavi kao ¬_> , gde zagrade ukazuju na to da su odbijanje i povlačenje izvršeni i čulno i emotivno, a ne samo predstavljeni verbalno. Strelice pokazuju uzročnu vezu, a ne samo verbalnu ako-onda.
Treći način empatije se sastoji od otkrivanja šta drugi osećaju korišćenjem sopstvenih neverbalnih nesvesnih pravila da stimulirate tuđa osećanja. Ovaj proces je dinamičniji od prostog prepoznavanja situacija u kojima se drugi nalaze putem neurona ogledala ili analognog zaključivanja, jer možete da koristite lanac postojećih pravila kako biste zaključili kroz šta drugi ljudi prolaze. Na primer, ako imate pravilo _> onda ga možete povezati sa pravilom _> kako biste osetili nešto slično olakšanju. Ovaj tip empatije je izvršena simulacija.
Tipovi empatije analogija, refleksija, i simulacija mogu biti komplementarni jer dobar prijatelj ili psihoterapeut mogu da koriste sva tri tipa kako bi što bolje razumeli drugu osobu. Možete osetiti bol neke druge osobe putem obrazlaganja, opažanja ili korišćenjem nesvesnih pravila, kako biste ga simulirali. Ovi namerni, automatski i dinamični načini empatije mogu vam pomoći da razumete druge ljude tako što ćete se staviti na njihovo mesto.
IZVOR: PsychologyToday
Kristina uživa u čitanju, muzici i Suncu.
