FOTO: 500px
U kreativnom procesu potrebno je proširiti svoje vidike i videti svet na način koji možda nije logičan, ali koji će inovativnim metodama povezati nepovezivo i obezbediti siguran put do uspeha.
Mnogobrojne knjige i veb sajtovi u svojim sadržajima poseduju preporuke u vezi sa negovanjem kreativnosti. Na sreću, sve više takvih izvora daje savete o upotrebi kreativnosti u poslovnom svetu. Većina govori o neophodnosti povoljnih uslova na radnom mestu. Osim toga, već postoji obilje empirijskih istraživanja koja dokazuju njihovu važnost u različitim kompanijama mnogih država.
Ali, osim povoljnog radnog okruženja koje predstavlja ključni element, šta je još potrebno? Pokušaćemo da odgovorimo na ovo pitanje. Počevši od prvog, kult kreativnosti u poslovanju mora sadržavati jedan od tri ključna elementa:
Sklonost novim ili originalnim idejama
Ono što odlikuje kompanije koje se ističu po svojoj upotrebi kreativnosti zapravo je njihova pažnja koja je usmerena na novo i korisno. To se može tumačiti u više smerova. U pitanju su organizacije usredsređene na kvalitetne ideje, odakle god da one potiču, od zaposlenih, klijenata ili bilo koje osobe dovedene u kontakt sa njom. Ako bilo koja osoba iz ovih poslovnih zajednica izrazi zabrinutost koja bi potencijalno mogla da se ostvari i negativno odrazi na novac ili prestiž, njena inicijativa bi bila podržana.
Ako neko saopšti ili preuzme neku ideju koja je već u upotrebi u nekom drugom kontekstu, onda se ta ista ideja takođe analizira i tako se ispituju njene mogućnosti za kompaniju.
Ukratko, radi se o organizacijama sa širokim pogledom na svet. Međutim, kako bi se uspele iskoristiti ogromne mogućnosti koje donosi ovakav pristup, neophodan je i drugi element.
Ravnoteža između odgovornosti i slobode
Ovo su „plastični“ entiteti koji, prilikom prioritetizovanja inovativnih rezultata, mogu biti fleksibilni kada je reč o njihovim pravilima, propisima, hijerarhiji ili metodologiji.
Kao što je govorio Ajnštajn, „ne očekujemo ništa novo ako koristimo iste stare metode“. Ove kompanije su već uvrstile u svoje projekte sklonost ka radu i razvoju intelektualnih aktivnosti. Drugim rečima, da bi jedna inovativna ideja napredovala ili oblikovala se, neophodno je da se smanje kontrole i omogući sloboda za razvoj te ideje, a ove kompanije su spremne na rizik. Mada ta reč možda ne bi trebalo da bude rizik, već progres.
Suprotnost njima su organizacije vezane za svoje norme i propise koji ih sprečavaju u sagledavanju novih opcija. Ovo nas dovodi do trećeg elementa, takođe od suštinske važnosti, koji se odnosi na sposobnosti ljudskog sektora u kompaniji.
Kredibilitet
Najuspešnije kompanije na polju inovacija zadobile su odanost svog osoblja doslednim i iskrenim delanjem. Zaposleni znaju da se u takvim organizacijama štiti i razvija talenat. Znaju da su okruženi talentovanim ljudima i da svaki prevaziđeni izazov privlači drugi još veći. Oni računaju na podršku upravljačkog odseka.
Možda najsloženiji zadatak nije kako nagraditi kreativnost, već kako konstantno motivisati kreativne ljude.
IZVOR: Gestiopolis
