Ekonomska načela – šta određuje vaš uspeh? (I deo)

Iako verujemo da vam je većina ovih načela logična, smatramo da nije zgoreg da ih nabrojimo i ukratko izložimo. Razlog za uspeh ili neuspeh određenog posla se uvek krije u narednih deset stavki, a njihova primena je šira od samog biznisa. Počinjemo sa prvih pet.

Kolikogod nam se ponekad činilo da nije tako, uvek postoji alternativa. Najznačajniji je izbor korišćenja vremena – da li ostati na poslu duže ili provesti vreme sa porodicom, uživati u hobiju ili raditi dodatni posao... Jedan od ključnih izbora jeste i delatnost kojom ćemo se baviti.

Kada smo se već odlučili za jednu opciju, sam naš izbor govori da opciju koju smo izabrali donosi dobit koju više vrednujemo od dobiti svih drugih opcija pojedinačno. Samim tim smo propustili sve ostale dobiti – to su oportunitetni troškovi.

Recimo da, ako se neko odluči da se bavi informacionim tehnologijama, tim izborom propušta priliku da se bavi svim drugim zanimanjima i gubi benefite koje ona donose.

Podsticaji su koristi i troškovi koje stvara određeno ponašanje. Drugim rečima, to je nagrada ili kazna. Pokazaćemo to na primeru cene: smanjenje cene određenog proizvoda, podstiče ljude na povećanu potrošnju tog dobra. 

Bitno je sagledati i kratkoročni, i dugoročni segment: porast cene nafte sedamdesetih godina prošlog veka imao je dve vrste posledica: kratkoročne – ljudi su manje vozili i počeli su da kupuju vozila koja manje troše; a dugoročno – razvijale su se tehnologije za efikasno korišćenje energije, stoga je tražnja za naftom opala.

Korisnost od dodatne jedinice potrošnje je granična korisnost, dok je trošak od dodatne jedinice potrošnje granični trošak. Ljudi imaju podsticaj za određenu akciju sve dok je granična korisnost veća ili jednaka graničnom trošku. Ako uzmemo za primer jelo, neka jedinica potrošnje bude zalogaj. Pošto su granični troškovi praktično jednaki nuli, ješćemo sve dok nam „vrednost“ svakog narednog zalogaja ne bude jednaka nuli.

Trgovina je transakcija u kojoj se uvek jedna strana lišava jednog dobra, a dobija neko drugo dobro. Najčešće se svodi za razmenu novca za proizvod ili uslugu. Pri trgovini, strana koja prodaje proizvod vrednuje količinu para koju dobija više nego sam proizvod, dok je na drugoj strani, strani kupca, suprotna situacija. Pošto niko ne može da natera prodavca da proda dobro ispod cene, zaključak je da trgovina dovodi uvek do društvenog blagostanja.

U sledećem tekstu možete pročitati nešto više o drugih pet načela.