Bilo da radite ili ste student, sigurno ste se više od nekoliko puta zadesili u situaciji da vam je ponestalo kreativnih ideja ili niste znali ni kako da počnete, a kamoli kako da zadatak privedete kraju. Brainstorming tehnika upravo je popularno rešenje za ovaj tipičan problem.
Sirov prevod ovog anglicizma bio bi „oluja u mozgu”, odnosno mnoštvo ideja koje nam se roje po glavi pri pristupanju nekoj temi ili zadatku. Prema tome, svojevrsna definicija brainstorminga bila bi da je to tehnika osmišljavanja i automatskog izbacivanja ideja na papir, bez obzira na redosled i prividni kvalitet, a sve sa ciljem brzog pronalaska rešenja za dati problem. Brainstorming može da obavlja i pojedinac, ali se sve češće koristi u grupi, naročito na radnom mestu i u školstvu.
Smatra se da je Aleks Ozborn, američki marketinški stručnjak, prvi uvideo efektivnost brainstorminga u razvijanju inovativnih ideja i postavio četiri osnovna pravila korišćenja ove tehnike u praksi, a ona glase:
- Kritičnost ostaviti za kasnije. – S početka je važno samo navesti što više ideja, bez konstantnog prekidanja i iskazivanja ličnog stava.
- Osloniti se na kvantitet pre nego na kvalitet. – Brainstorming se upravo i zasniva na brzini i odsustvu racionalnog razmišljanja, dakle što više i brže nabacujete ideje, utoliko će proces generisanja onih kvalitetnijih biti daleko lakši.
- Ne strepeti od „čudnih” ideja. – Brainstorming ne podrazumeva tek one logične, uobičajene ideje – to nije poenta – oslobodite se i predložite bilo šta što vam padne na pamet.
- Kombinovati više koherentnih ideja. – S obzirom na to da su rezultati brainstorminga uglavnom kratke, nedovršene misli, u finalnom koraku potrebno je napraviti evaluaciju i pokupiti ono ključno iz svake dobre ideje.
Kao što i sami možete videti, jedina „caka” brainstorming tehnike je biti slobodan za izražavanje ideja pred članovima svog tima i neometen njihovim potencijalnim kritikama i negativnim komentarima. Brainstorming je, pre svega, proces i vrlo je važno da svi učesnici sudeluju u njemu.
Ovo je verovatno najbolje pokazano na primeru sada već kultne serije „Doktor Haus”. Doktor, po kome je serija i dobila ime, sa svojim kolegama uvek upotrebljava gorepomenutu tehniku pri rasuđivanju mogućih dijagnoza pacijenata i nazive bolesti zapisuje na beloj tabli, tako da bi svima bile vidljive i očigledne.
Brainstorming se na radnim mestima širom sveta već uveliko odomaćio, no sve češće je primenjivan i u školama. Naročito je korisno upotrebljavati ovu tehniku na kraju ispredavane lekcije, kako bi se napravila rekapitulacija časa i kako bi učenici lakše utvrdili gradivo, ali takođe i pre učenja bilo koje nove lekcije ili oblasti, da bi se kod učenika aktiviralo asocijativno povezivanje.
Jedina sporna stvar brainstorminga je to što se on upotrebljava najčešće kad je njen učinak najmanji. Tačnije, koristi se uglavnom za rešavanje krajnje jednostavnih problema, jer se do rezultata dolazi brzo i lako, umesto za rešavanje kompleksnih problema (na primer, na većanjima sudionika o tome ko će i zašto biti optužen), jer se do njihovih rezultata, zbog složenosti tematike, veoma sporo dolazi.
Ukoliko ste se odvažili da samostalno pristupite nekoj problematičnoj temi ili se, pak, vodite parolom „dve glave su pametnije od jedne”, okušajte se u ovoj zanimljivoj tehnici – možda vam pripomogne! Naposletku, razumećete jednu vrlo važnu, a nedovoljno potenciranu činjenicu – da je čovekov um teren koji ni on sam ne poznaje, sve dokle sebi ne priušti tu slobodu da ga bez kompleksa i nelagodnosti napokon istraži.
