Angelina Pejčić studira Elektrotehnički fakultet, smer za Telekomunikacije i informacione tehnologije. Pored zanimanja za elektrotehniku, a pre svega, svet računara i programiranja, voli da istražuje društvo, sve njegove aspekte, kao i da analizira. Njen stav je: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu".
Šta za tebe ovo odlikovanje znači? Kako vidiš svoj rad i razvoj na portalu? Šta ti je najveći izazov?
Ovo odlikovanje mi je zaista dalo jedan snažan vetar u leđa da nastavim da pišem i da zajedno radimo na razvoju Studentske rubrike, jer smatram da naša rubrika ima veliki potencijal. Svi ponekad na svom putu razvoja naiđemo na prepreke u vidu manjka volje i inspiracije, a meni je ovo odlikovanje došlo baš u pravom trenutku, kao velika motivacija za nastavak rada na sebi.
Za godinu dana rada na portalu naučila sam da vršim selekciju informacija, mnogo bolje osluškujem probleme i zahteve ljudi oko sebe, te u svojim tekstovima nastojim da dajem korisne i, pre svega, realistične informacije. Autorske tekstove pišem na osnovu svog iskustva, a naučila sam i kako da u potpunosti izrazim svoje mišljenje na adekvatan i primeren način. Ljudi su mi beskrajan izvor inspiracije, a rad na portalu je samo podstakao moje osluškivanje sveta i napokon do izražaja dolazi moja potreba da pomažem ljudima putem reči.
Najveći izazov mi predstavlja upravo to filtriranje informacija na bitne i nebitne. Isto tako, smatram da svi mi koji na ovaj način gradimo svoje parče virtuelnog neba imamo i ogromnu odgovornost. Treba da shvatimo koliku težinu naše reči nose i da iz ovog „posla“ izvučemo najbolje, a čitaocima pružimo istinu.
„Ako se baviš onim što voliš, nećeš raditi nijedan dan u životu“, rečenica je koju sam počela da živim od kad radim na portalu iSerbia.
Kako i kada si počela sa radom u iSerbii? Zašto si odabrala baš Studentsku rubriku?
Baš kao i ova nagrada, i početak rada na portalu je došao u pravom trenutku. U to vreme, kao i mnogi moji vršnjaci, osećala sam se pomalo nepronađeno. Posle prvog ispitnog roka u životu, pomalo razočarana u akademski obrazovni sistem, tih dana okrenula sam se strasti koja je oduvek tinjala negde u meni - pisanju.
Jednog dana sam na društvenoj mreži Facebook i to na grupi Studenata beogradskih univerziteta videla konkurs za novinare u Studentskoj rubrici. Bez mnogo razmišljanja sam se prijavila, doduše i bez prevelikih očekivanja, jer se nikada ranije nisam bavila novinarstvom, iako me je sama ideja o web novinarstvu ili formi bloga oduvek intrigirala. Nisam ni sanjala da ću se baš ovoliko pronaći u ovoj formi pisanja!
Studentska rubrika kao moj izbor došla je sasvim prirodno. I sama sam student, te negde imam najviše iskustva, kao i uvid u aktuelna dešavanja što se tiče studentskog života. Takođe, veoma me raduje činjenica da su neki moji tekstovi bili od pomoći mojim kolegama. Velika motivacija su mi i moji prijatelji, takođe, studenti, koji ne propuštaju nijedan tekst Studentske rubrike i uvek me dočekaju sa vrednim konstruktivnim kritikama i pohvalama.
U čemu pronalaziš inspiraciju za svoje tekstove, a kako biraš ljude koje ćeš intervijuisati?
Večna inspiracija su mi ljudi i njihova veličina koja se ogleda u svemu što su spremni da pruže svetu. Ljudi koje intervjuišem su upravo takvi, mladi ljudi u kojima bukti plamen promene, i to one najpozitivnije moguće.
Takvi ljudi menjaju svet, a ja sam najsrećnija kada uspem da ih pronađem i popričam sa njima. Sa mnogima sam u kontaktu i posle saradnje na portalu, i svakim novim danom svedočim njihovim novim uspesima. Smatram da treba što više medijske pažnje posvećivati ovakvim mladim ljudima. Studentska rubrika je mesto za moj mali doprinos njihovoj promociji. Nadam se i uticaju na ostale mlade ljude da bez zadrške rašire svoja krila.
Odakle ljubav prema pisanju, kako je izgledao tvoj put?
Ljubav prema pisanju oduvek je tinjala u meni. Ipak, moje odluke u pogledu izbora obrazovnog puta konstantno su me udaljavale od pisanja. Tokom srednjoškolskih dana, u opštoj gimnaziji, veća se pažnja posvećivala prirodnim naukama, ali sam ja sa velikom radošću iščekivala svaki čas književnosti i bila najsrećnija kada me je profesorka prozivala da iz svog ugla analiziram neka od najvećih dela.
Pisala sam stidljivo, tokom hladnih noći, terasa je bila moja radna soba i mesto nastanka nekih mojih najlepših tekstova. Od srca se obradujem i dan danas kada prelistavam svoje stare tekstove.
Živim na klackalici nauke i umetnosti. Ljubav prema nauci me je odvela put studija elektrotehnike i računarstva, ljubav prema umetnosti mi je svakodnevni pokretač, a novinarstvo pravo ostvarenje sna. U mojim tekstovima se neretko vidi upravo ova klackalica, gde često pišem o naučnim dostignućima ili intervjuišem uspešne studente iz oblasti nauke.
Kakve osobine treba da poseduje jedan kvalitetan novinar?
Smatram da kvalitetan novinar ne preza od iznošenja sopstvenog mišljenja, najbitnija mu je istina i prava informacija u pravo vreme. Srećan novinar je onaj koji je tačnim informacijama pomogao čitaocima, a svojim stavovima ih motivisao na uspehe.
Dobar novinar je tačan, ažuran, koncizan i odgovoran, ali je i svestan težine svojih reči kada iznosi sopstveno mišljenje i razmišlja uvek korak ispred, kako će reči koje izgovori ili napiše uticati na čitaoce.
Iz tvog ugla kao novinara, šta su najveći problemi mladih u Srbiji danas?
Srbija je za mlade, kao starosna kategorija, možda i najpogubnija. Polazeći od obrazovnog sistema koji se u ovom stanju raspadanja jedva i može nazvati sistemom, preko mizernih šansi za zaposlenje nakon godina ulaganja truda i novca u obrazovanje, i mnogih drugih problema, smatram da mladima najviše fali neki pokretač.
Mladi u Srbiji svakodnevno se bore sa manjkom motivacije. Mislim da je to najveći problem. Gde god se jedan mlad čovek okrene, sačekaće ga bar jedan zid, a ti zidovi su najveće ubice motivacije.
Svi ćemo nekad u životu udariti u ove zidove, ali treba da naučimo kako da im ne dozvolimo da nam ubiju motivaciju, kako da pokretač pronađemo sami u sebi i nonšalanto zaobiđemo sve zidove, e to je najbitnije. Samo kada postanemo promena koju želimo da vidimo u svetu moći ćemo da gradimo budućnost i hrabro ganjamo ciljeve!
Učestvovala si na seminaru „Build Yourself” koji je imao za cilj da se studenti, uz pomoć iskustva koja dobijaju od predavača, upoznaju sa poslovnim izazovima koji ih po završetku studija očekuju. Koja znanja i iskustva si stekla?
Build me je naučio kako funkcioniše organizacija jednog velikog događaja, koje sve predviđene i manje predviđene situacije ogranizacioni tim mora da „hendluje“, ali i da je najvažnije sve raditi sa osmehom ne nabijajući bespotrebnu tenziju.
Imali smo zaista sjajne predavače, koji su sa nama nesebično podelili svoje neverovatno trnovite puteve ka onome što danas jesu. Niko od njih nije odustao, čak i onda kada je bilo najteže, a recept za uspeh jeste veliki trud, kontinuiran rad i beskrajno strpljenje i smirenost.
Kao mladoj novinarki, najznačajnija mi je bila priča jedne naše uspešne novinarke i TV lica koja je posvedočila o poteškoćama na koje je nailazila, ali me i ubedila da jedino što je u ovom poslu bitno jeste – istina!
Koji je tvoj životni moto? Postoji li neko čiji rad poštuješ ili ti je uzor?
Životna rečenica mi je „Dum spiro spero“, latinska izreka koja znači „Dok živim, nadam se“. I baš tako, sve dok dišem, težiću nečemu većem. Trudiću se da od ovog sveta napravim bolje mesto, na neki sebi svojstven način.
Cenim one koji čvrsto stoje iza svojih stavova, a njih je, priznaćete, mnogo, a raduje me činjenica što svakodnevno upoznajem takve ljude. Uzora nemam, jer smatram da svi treba da budemo različiti i imamo neki svoj „fazon“, a ne da se poistovećujemo sa nekim. Zato imam one koji me motivišu, svojim pričama i delima. Njih je nekolicina, ali ću ih ljubomorno zadržati za sebe, a svima želim da pronađu svoju malu grupu motivatora!
Kako jedna mlada studentkinja provodi svoje slobodno vreme?
Kada Beograd obasja sunce koje mi je večna inspiracija, slobodno vreme provodim napolju, fotografišem i posmatram, a zadivljuju me dve krajnosti koje ovaj grad pruža, užurbanost i haos na ulicama, sa jedne strane, i smirenost i uživanje pored reke recimo, sa druge strane.
Kišne dane provodim u kući uz šolju čaja, muziku i pisanje, a sve sa pogledom na moju mini botaničku baštu na koju sam beskrajno ponosna. Vikendi su mi uglavnom dani kada uživam kod roditelja, sa svojih pet pasa i mačkom, a tada obavezno dolazi u prvi plan i još jedna moja velika ljubav – kuvanje.
Šta smatraš svojim najvećim uspehom do sada?
Najvećim uspehom smatram to što sam pronašla sebe! Svedok sam da to uspeva malom broju ljudi i od srca želim svima da iskuse kakva je to sreća.
Koji su tvoji planovi za budućnost?
Retko planiram na duge staze, jer se često plan svede na puku improvizaciju. Ipak, razmišljam sasvim uobičajeno o budućnosti, u planu mi je da uspešno završim studije, nastavim da se bavim novinarstvom i svakim danom dam sve od sebe da budem bolja.
