Zagovornica sam dojenja, čak i pred rizikom da generalizujem i budem kritikovana, jer razumem majke koje iz objektivnih razloga to ne mogu.
Alternativni načini hranjenja su druga najprirodnija stvar ako ne postoji mogućnost za dojenje, kao što je carski rez prirodan način porođaja, ako po mišljenju ginekologa ne može drugačije.
Prema nalazima Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece koje su sproveli UNICEF i Republički zavod za statistiku, a koje se sprovodi svakih 5 godina, ukazuju da je stopa isključivog dojenja dece do 6 meseci starosti i dalje niska i iznosi 13%, dok je procenat dece čiji je glavni izvor ishrane majčino mleko 47% za opštu, odnosno 61% za romsku populaciju, prema nalazima istraživanja koje predstavlja dragocenu alatku za praćenje stanja žena i dece. Urađena su dva istraživanja u periodu od 1. februara do 30. aprila sa uzorkom od 7 351 domaćinstva u nacionalno – reprezentativnom uzorku i 1976 domaćinstava u romskim naseljima.
Ovo su činjenice koje predstavljaju motiv za različite kampanje podrške dojenju, između ostalog uključivanje u globalno obeležavanje Nedelje dojenja, otvaranje banaka humanog mleka uz podršku korporacija...
Čak i nakon što smo uveli dohranu, posle šestog meseca, dobijala sam ista dva pitanja: „Kad on sledeći put treba da jede?“ i „Šta danas lepo ručamo?“. Bez obzira na uključenost i ravnopravnu podelu posla oko deteta, uglavnom je majka ta koja vodi računa o sitnicama kao što su satnica i vrsta namirnica koje će dete pojesti...
Supermoć komunikativnosti
Na samom početku nakon što sam postala majka, imala sam utisak da sam pristupila tajnom društvu majki i roditelja, koja je bila nepristupačna sve dok nisam lično doživela iskustvo rađanja novog života.
Posle toga mi se čini da je reakcija svih majki koje su me „preduhitrile“ bila: „Kako ti se čini? Jesam ti rekla? Sad znaš kako je meni bilo“... i jeste! Pokušavam svakoj budućoj majci preneti svoje iskustvo krajnje realistično, bez ulepšavanja, ali se uvek ogradim da zanemari moju priču i sluša svoje telo. Svaka od nas je posebna, naše bebe su specifične, pa ni ne možemo biti iste po iskustvima i situacijama u kojima se nalazimo.
Ipak, ima toliko zajedničkih tema oko kojih se svi roditelji slažu. I tako stupamo u razgovore daleko lakše nego ikada do sad. Treba samo jedna informacija: koja je starost deteta – razgovori mogu da traju satima.
To je takođe nešto za šta nisam verovala da ću uživati u tome. Ranije su zaboravljani mobilni telefoni i lični dokumenti, sad se ostavljaju flašice za vodu... teme za razgovor su bile raznolike, sad su uglavnom o bebama, njihovoj ishrani, problemima sa grčevima, zubićima, samostalnim sedenjem i ustajanjem...
Supermoć multitaskinga
Ne znate šta je brzo tuširanje, dok ne postanete majka. Ne jedete dok ne nahranite vašu bebu, ne spavate dok ne završite sve što niste stigle za vreme dok je beba bila budna, a ona se ponovo probudi i onda sve ispočetka...
Uz najbolju moguću organizaciju i manipulaciju dnevnim aktivnostima, nije uvek uspešno savladana veština...
U simpatičnom videu o „najtežem poslu na svetu“ u četiri minuta su navedeni svi poslovi koje majka obavlja, a ovde su kriterijumi za prijem u radni odnos. Kada su kandidati i kandidatkinje čuli za uslove radnog mesta, otvoreno bi priznali da ne žele raditi takav posao, da su uslovi nehumani i da je luda osoba koja to sebi dopušta. Ipak, kada su shvatili da je to sve posao majke, jedino što su imali da kažu bilo je da sad više vole svoje mame...
Život se menja nakon dolaska deteta, to svakako. Ali što se mene tiče, menja se nabolje! Zbog toga je važno sve novine i svoje ”supermoći prihvatiti i uživati u svakom novom danu, jer je to prava pustolovina...
Ana Pataki svoja znanja iz studija sociologije primenjuje u svakodnevnom životu. Zakomplikovana, požrtvovana, vredna.
