Foto: ingriddivkovic.com
Danas je situacija malo drugačija. Sve je više razvedenih brakova, kao i ostavljanja trudnih, nevenčanih partnerki, koje su prinuđene da se same bore sa svakodnevnim problemima. Prisutna je i pojava prerane smrti bračnog druga.
U najvećem broju slučajeva, okrnjenu porodicu čine samohrana majka i dete, ili deca. Trenutno nije moguće utvrditi koliko samohranih majki ima na teritoriji naše zemlje, što je posledica nepostojanja jasne definicije ovog pojma. Na osnovu istraživanja IPSOS-a, može se stvoriti približna slika samohrane majke. Najčešće je to osoba koja je posle razvoda ostala sama sa detetom. Neretko je zbog loše finansijske situacije ili nerešenog stambenog pitanja, prinuđena da živi sa roditeljima. Živi u gradu, završila je srednju školu i ostvaruje prihode, koji su niži od republičkog proseka. Najčešće nema podršku nekadašnjeg (van)bračnog partnera, a ako je i ima, ona se odnosi isključivo na alimentaciju.
Kako bi obezbedile dovoljno materijalnih sredstava za normalan život svoje dece, ove majke su često prinuđene da rade više poslova, pa im ostaje malo slobodnog vremena koje bi posvetile sebi i porodici.
Na tržištu rada, prate ih mnoge teškoće... Rad bez ugovora, najčešće na određeno vreme, neplaćeni prekovremeni sati, nemogućnost odlaska na bolovanje. Posebno im teško pada rad u smenama, naročito noću.
FOTO: Redbook
Jedan od najvećih strahova samohranih majki, odnosi se na činjenicu da im se može desiti nešto loše. Zato se trude da od najranijeg detinjstva osamostale svoje potomke, kako bi bili sposobni da se snađu u raznim životnim situacijama.
Finansijska neizvesnost je još jedan od problema sa kojima se suočavaju. Kada se novčana sredstva rasporede na kupovinu namirnica i plaćanje računa, ostaje vrlo malo novca za druge izdatke. Mnoge majke nemaju mogućnost da uštede novac za nepredviđene okolnosti, pa je u tom slučaju eventualna pomoć šire porodice od velikog značaja.
Još jedan od potencijalnih izvora prihoda je i dečiji dodatak, koji samo mali broj majki uspeva da ostvari, usled nemogućnosti da nadležnim državnim organima dostavi svu (ne)potrebnu dokumentaciju. One koje ostvaruju ovaj vid nadoknade, saglasne su u konstataciji da je taj iznos nedovoljan za podmirenje osnovnih potreba. Alimentacija nije siguran izvor prihoda, jer roditelj, koji treba da je plaća, često izbegava izmirenje ove obaveze. Zbog neefikasnosti sudskog sistema, mnoge majke ne pokušavaju da putem tužbe ostvare ovo pravo.
Pored niza problema sa kojima se samohrane majke svakodnevno bore, prati ih nerazumevanje, a često i osuda okoline u kojoj žive. Ovo se posebno odnosi na mlade majke i one koje odluče da rode i odgajaju dete bez prisustva partnera.
„Nakon što sam zasnovala radni odnos u jednoj državnoj ustanovi u unutrašnjosti, sa 33 godine i sedmogodišnjom vezom, poželela sam da se ostvarim kao majka. Nisam ni sanjala da će me partner ostaviti u sedmom mesecu trudnoće”, počinje svoju priču, za iSerbia portal, samohrana majka iz Kragujevca.
Osim što je trebalo izboriti se sa svim onim što nosi trudnoća, borila se i sa rastankom. Trebalo je preispitati i sve želje i mogućnosti i izboriti se sa najvećim strahovima. Vrlo često sebi je postavljala pitanje: Mogu li ja to sama?.
„Posle dva meseca, rodila sam najlepšeg dečaka, na veliki pravoslavni praznik i to mi je ulilo snagu i veru da ćemo nas dvoje opstati takvi, kako nas država užasno zove – samohrani“, kaže. Ona smatra da je njena prednost, u odnosu na većinu samohranih majki, što je u radnom odnosu, ali da je to u isto vreme i otežavajuća okolnost, jer joj, kako kaže, prosek mesečnog primanja po članu porodice nije dozvoljavao nikakav benefit za druga socijalna primanja od države.
„Smatram da su sve žene koje odgajaju decu bez prisustva partnera samostalne, jake, najbrižnije majke, jer svu svoju ljubav, vreme i obaveze dele sa najbitnijim članom porodice – detetom“, naglašava.
Foto: lifeskillhouse.com
Uprkos svemu navedenom, samohrane majke ne dozvoljavaju društvu da ih tretira kao žrtve. Smatraju da je većina njihovih problema ista kao i kod „kompletnih“ porodica. Jedina razlika se odnosi na činjenicu da one sve odluke donose same.
Samohrano roditeljstvo u našoj zemlji trebalo bi da bude regulisano adekvatnim zakonskim aktima, koji bi se primenjivali u praksi. Da bi se poboljšao položaj samohranih majki, potrebno je ustanoviti jasnu definiciju ovog pojma i uvesti sistem evidencije. Takođe, treba pružiti kvalitetne informacije o njihovim pravima i povećati dostupnost usluga besplatne pravne pomoći.
Za razliku od naše zemlje, deo regiona je blagovremeno reagovao i definisao osnove samohranog roditeljstva. Hrvatska je u svojim zakonima samohranog roditelja definisala kao roditelja koji nije u braku ili vanbračnoj zajednici, a pritom samostalno izdržava svoje dete. Takođe su odredili minimalnu visinu alimentacije u zavisnosti od uzrasta deteta i na taj način zaštitili jednoroditeljske porodice.
S obzirom na to da na državnom nivou nisu utvrđene institucije koje se bave problemima samohranih majki, pojedine lokalne samouprave samostalno su pristupile regulisanju ovog problema. Zato su majke prinuđene da jedne drugima pruže podršku i razmenjuju savete putem raznih foruma na internetu.
Kako bi majke u budućnosti bile u potpunosti pravno i moralno zaštićene, oslobođene malograđanskih stega i spremne da se suoče sa svim problemima koje život nosi, ovom pitanju treba posvetiti mnogo više pažnje. Potrebno je slediti primere dobre prakse iz regiona i sveta, kao i raditi na tome da zakoni ne ostanu samo „mrtvo slovo na papiru”.
Katarina je ekonomista u pokušaju, ljubitelj književnosti, muzike, prirode i životinja.
