Rut Bejder Ginzburg je rodjena 1933. godine u Bruklinu, u gradu Njujorku, u američkoj saveznoj državi istog imena. Ćerka je jevrejskog emigranta iz Ukrajine i Jevrejke austrijskog porekla. Od malih nogu je suočena sa izazovima. Najveću podršku dobijala je od svoje majke, koja je preminula malo pre nego što će Rut završiti srednju školu. Ipak, ona je nastavila na svom putu i diplomirala na univerzitetu Kornel 1954. godine. Na Kornelu je i upoznala svog budućeg supruga Martina Ginzburga.
Na svom prvom poslu, u vladinoj kancelariji socijalnog osiguranja, ona je degradirana na nižu poziciju, zato što je zatrudnela. Uprkos obavezama i novom članu porodice, upisala je pravo na Harvardu 1956. godine u doba kada su tek od skoro počeli primati ženske studente. U Rutinoj generaciji bilo je 9 žena i oko 500 muškaraca. Dekan pravne škole Harvarda je pozvao sve studentkinje ove generacije na svečanu večeru na početku školovanja i zamolio ih da podele sa svima razlog zbog kog su uopšte tu, na mestu koji je mogao zauzeti neki muškarac.
Iako primljena na studije, nije još uvek bilo prikladno za ženu da pokaže svoje ambicije, pa je, možda i pomalo sarkastično, odgovorila da pošto je njen muž na drugoj godini studija prava, želi da što više zna o oblasti kojom se bavi, kao i da bi joj studije obezbedile mogućnost za sticanje posla sa skraćenim radnim vremenom.
Nažalost, 1957. godine njenom mužu je dijagnostikovan rak, pa je Rut, studirajući i brinući se o detetu, još brinula i svom bolesnom mužu i pohađala njegova predavanja na kojima je hvatala beleške. To je omogućilo njenom suprugu da završi svoje studije u roku posle ozdravljenja. Dok su njene studije jos bile u toku, njen muž je prihvatio posao u advokatskoj firmi u Njujorku, pa je morala da nastavi studije na Univerzitetu Kolumbija. Na tom univerzitetu je i uspešno stekla diplomu pravnika 1959. godine, a mesto najboljeg studenta u svojoj klasi delila je sa još jednom osobom.
Pri potrazi posla je nailazila na poteškoće. Od velikog broj advokatskih firmi kojima je poslala prijavu za posao samo dve su je pozvale da ih poseti, a nijedna joj nije ponudila posao, uprkos besprekornoj akademskoj karijeri. Ona sama smatra da to što je žena i majka nije jedino što je uticalo na odluku ovih firmi, već i to što je Jevrejka. Pronašla je, ne bez teškoća, posao službenika u sudu 1960. godine.
Okretanje ka feminizmu
Od 1961. do 1963. godine bila je na poziciji istraživača saradnika, a zatim saradnika direktora ,,Projekta o internacionalnim procedurama“ Univerziteta Kolumbija. Za potrebe projekta je provela mnogo vremena u Švedskoj, pa čak i naučila švedski jezik. Upravo je vreme provedeno u ovoj zemlji uticalo na njeno okretanje ka feminizmu. Rut je bila inspirisana stanjem u Švedskoj, u kojoj su 20 do 25 posto studenata prava činile zene, a takođe su sačinjavale i veći deo radne snage nego u Americi.
Rut Ginzburg je takoreći postala feministkinja tek kasnije u svom životu. Rekla je: ,,Nisam mislila o sebi kao feministkinji 50-ih godina….Ta tema nikad nije pominjana u mojim razgovorima sa kolegama ili profesorima.“ Kako kaže, i pravo je upisala iz ličnih i sebičnih razloga. (New York Times, 25 jun, 1993) Dodatno je uticala na nju knjiga ,,Drugi pol“ Simon de Bovoar, izdata 1949. godine koju je ona pročitala 20 godina kasnije.
Posle rada na ovom projektu, pošto je odbijena na više univerziteta, postala je profesor na univerzitetu Radgers 1963. godine, na kom je ostala do 1972. godine. U to vreme bilo je manje od 20 žena profesora u oblasti prava u SAD.
Osnovala je prvi pravni žurnal koji se bavi isključivo pravima žena, 1970. godine - Women's Rights Law Reporter. U peridu od 1972. do 1980. godine predavala je pravo na univerzitetu Kolumbija na kom je bila prvi ženski redovni profesor i bila koautor prve knjige slučajeva pravne škole koja se bavi diskriminacijom na osnovu pola.
Rut Ginzburg je od 1973. godine direktor Projekta za prava žena, u okviru Američke unije za građanske slobode (American Civil Liberties Union), a jedan je i od pokretača tog projekta. Od 1972. do 1974. godine u okviru ovog i drugih projekata Unije, kroz sudnice je prošlo preko 300 pojedinačnih slučajeva diskriminacije. Rut se do 1976. godine pojavljivala pred Američkim vrhovnim sudom 6 puta zastupajući klijente čiji su se slučajevi zasnivali na diskriminaciji, a od toga, pet puta je izašla iz suda kao pobednik.
Rut je pristupila borbi protiv diskriminacije (reč ,,polna“ je kasnije preinačila u ,,rodna“) vrlo sistematično, slučaj po slučaj, uključujući slučajeve u kojima su i muškarci bili oštećena strana, želeći da pokaže kako ona utiče i na muškarce i na žene podjednako.
Posle višegodišnjih pravnih uspeha predsednik Džimi Karter nominovao ju je za sudiju Apelacionog suda distrikta Kolumbija, što je senat odobrio. Njen sledeći korak je naimenovanje za jednog od devet sudija američkog Vrhovnog suda 1993. godine, što je jedna od najviših pozicija u američkom pravnom sistemu.
Kao sudija vrhovnog suda imala je veliki uticaj na pravna pitanja i odluke koji se tiču diskriminacije, a postala je poznata po svojim javnim i argumentovanim obrazloženjima kada je dolazilo do situacija da se ne slaže sa svojim kolegama na Vrhovnom sudu. Sa svojih 86 godina, ona je i dalje na ovoj poziciji, čak i posle dvostruke borbe sa rakom i drugim zdravstvenim problemima.
O ovoj ženi će vam najviše reci njeni citati, tj njene reči. Ovde možete pročitati neke od upečatljivih izjava Rut Bejder Ginzburg.
- ,,... Esencijalno je, za žensku ravnopravnost u odnosu na muškarce, da ona bude osoba koja odlučuje, da njen izbor bude kontrolišući. Ako nametnete ograničenja, vi nju stavljate u nepovoljan položaj zbog njenog pola…. Kontrolisanje žena od strane države znači uskraćivanje njihove pune autonomije i pune ravnopravnosti.“ (rekla je na sednici Senata povodom potvrde njenog naimenovanja u Vrhovnom sudu, na pitanje da li muškarci i žene imaju podjednako pravo da odlučuju o abortusu)
- ,,Žene će postići istinsku ravnopravnost onda kada muškarci podele sa njima odgovornost podizanja sledeće generacije.“ (ovo je njen odgovor na pitanje o tome kako vidi pitanja ravnopravnosti žena)
- ,,...da, žene su ovde da ostanu. A kada me ponekad upitaju: kada će biti dovoljno (žena u Vrhovnom sudu), a ja kažem kada ih bude devet, ljudi su šokirani. Ali bilo je devet muškaraca i niko nikad nije postavio nikakvo pitanje u vezi toga.“ (njene nade za budućnost vrhovnog suda)
Njeno ime je uveliko deo američke popularne kulture i često je nazivaju ,,Notorious R.B.G.“ - ovaj duhovit nadimak sadrži referencu na poznatog preminulog repera ,,Notorius B.I.G.“, što zbog njene borbenosti, što zbog sitne gradje. Prošle godine je o njenom životu snimljen film ,,On the basis of sex“, u kom se kratko pojavljuje i Rut. Ona sama za film kaže da je mešavina činjenica i fantazije, ali da se ta fantazija zaista dobro uklopila. Možda malo više činjenica ,,iz prve ruke“ o njenom životu možete naći u dokumentarnom filmu ,,RBG“, snimljenom 2018. godine, odlično ocenjenom od strane kritike.
Za koji god se izvor informacija odlučili, život ove žene zaista pruža inspiraciju. Ona je odličan primer upornosti, snage, profesionalnosti i uspešne borbe protiv sistema za kraj diskriminacije na osnovu pola.
