Naravno, od tad, pa do danas, mnoge pripadnice drugog pola su uspevale da pokažu da to nije baš tako.
Jedna od njih je i Dada Vujasinović koja je, kao veoma mlada, obaveštavala o političkim mitinzima u Bosni i Krajini i slala izveštaje sa ratišta države koja se raspadala i rasparčavala. Nakon tih ratnih izveštaja mogli smo čitati i njene istraživačke tekstove o sprezi između kriminala i tadašnje vlasti, sve dok 1994. godine nije osvanulo deveto aprilsko jutro bez nje.
Novinarstvo kao profesija
Radislava Dada Vujasinović je rođena 1964. godine, u Čapljini, Hercegovina. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Jugoslovensku književnost i srpsko-hrvatski jezik (1987).
Nakon završenih studija radila je kao novinarka, u Privrednom pregledu, a zatim počinje da objavljuje autorske tekstove u magazinu Duga. Stalno zaposlena članica te redakcije postaje 1990. godine, a 1993. godine i članica uređivačkog kolegijuma.
Ratno izveštavanje
Nakon smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nastupio je period političkih i ekonomskih kriza i previranja, što je dovelo do raspada SFRJ, a dugogodišnja nerešena pitanja su izazvala međuetničke sukobe.
U tim sukobima kao nepobitna činjenica svakako ostaje stradanje ljudi sa svih sukobljenih strana, rušenje gradova, progoni „izgubljenih i ojađenih“, ostrašćeni mediji i političari kojima se verovalo.
Ta i takva ratna zbivanja je pratila Dada Vujasinović i svojim izveštajima obeležila jedan period beznađa tog rata. Obilazeći frontove, ispisivala je stranice o stradanju običnog naroda, ali i o profiterstvu onih koji su pod parolom patriotizma trgovali međusobno oružjem, naftom, cigaretama, ne obazirući se u toj trgovini na etničke razlike u ime kojih su ratovali. Rat je, za njih, bio svakako dobar biznis.
Osvrnuvši se na svoja ratna izveštavanja i odustajanje od istih, Dada je rekla: „Ja sam išla da vidim kako taj rat izgleda uživo i prvo sam mislila da su to obične čarke, kaubojština, u kojoj će glavni akteri, kad se snimanje završi otresti prašinu sa sebe i ustati, jer to je ubijanje samo filmsko. I verovala sam da će se dogoditi čudo, da će neko odjednom reći – dosta je bilo, samo smo se šalili. Ali, to šala bila nije.
Mržnja je neizlečiv virus - prenosi se brzo i širi se lako. I mislila sam – nema goreg rata od onog u Hrvatskoj, pa se zapucalo i u Sarajevu. Otišla sam i tamo, pa sam onda shvatila da više nemam snage. Da neću da pišem o tome kako se ruši grad i kako se ubijaju deca... Žao mi samo zato što sam spoznala, kakve su, u stvari, zveri ljudi. Kako lako čovek postane zver. Žao mi je, jer sam voljom sudbine rođena ovde. A moglo je da se desi da se rodim negde drugde i provedem ceo život u srećnoj zabludi o ljudskom rodu.“
Za reportaže sa ratišta dobila je nagradu „Svetozar Marković“.
Istraživačko novinarstvo
Baveći se istraživačkim novinarstvom, prevashodno vezom kriminala i ondašnje vlasti, od 1992. do 1994. godine, Dada je često dobijala pretnje, ucene, ali i sudske tužbe. Optuživali su je i za zloupotrebu slobode novinarstva.
Gostujući u „Utisku nedelje“ 1993. godine objašnjavala nam je da se ne plaši, da samim tim što je nešto zvanično, javno objavljeno, da je to dovoljna zaštita. Smatrala je da o situacijama i ljudima treba argumentovano, dokumentovano i profesionalno pisati, jer u suprotnom pravimo kult nedodirljivih ličnosti.
Komentarišući sudsku tužbu za objavljeni tekst u magazinu Duga, ukazala je na protivrečnost te tužbe i objave tadašnjeg predsednika da će se obračunati sa kriminalom.
Neke od tih tekstova možemo pročitati na ovom sajtu.
„Svedočenje iz obeščašćene zemlje“ je knjiga koja je objavljena 1995. godine u Torontu i predstavlja zbirku njenih tekstova, ratnih izveštaja i privatnih pisama.
Misterija jedne smrti
Dada Vujasinović je, po tadašnjoj zvaničnoj verziji događaja, izvršila samoubistvo u svom stanu 8. aprila 1994. godine. Mnoge nelogičnosti povodom njene smrti su postojale još tada. Teme kojima se bavila, traljavo obavljena istraga mesta zločina, ignorisanje njenih očiglednih propusta, sumnjive izjave svedoka i suprotna sudska veštačenja su doprinela mišljenju da je reč o ubistvu.
Okružni javni tužilac u Beogradu je januara 2009. godine prekvalifikovao ovaj slučaj u ubistvo i pokrenuo pretkrivični postupak. I danas, 25 godina nakon tragičnog događaja, njena smrt ostaje misterija, koju nadležni još uvek nisu rešili.
Holandski forenzičari: Ubistvo, samoubistvo ili nesreća
Godine 2016, Više javno tužilaštvo je objavilo saopštenje u kome piše da je Holandski forenzički institut iz Haga utvrdio da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radoslava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja”.
Komisija za istraživanje ubistava novinara očekuje da Više javno tužilaštvo u Beogradu nastavi istragu o smrti novinarke, jer, kako piše N1, izveštaj Nacionalnog forenzičkog instituta u Hagu nije utvrdio uzrok smrti.
Tekst izmenjen 08.04.2020. godine.
