Jedna od takvih akcija je i spot koji je uradila Kancelarija Ujedinjenih nacija za razvoj (undp_serbia) na tekst Minje Bogavac, u kojem se pojavljuju poznata TV lica i pozivaju na dizanje svesti o nasilju nad ženama koje se dešava upravo u našem komšiluku. Svačijem komšiluku.
I dok se s jedne strane čini da smo zatrpani i potpuno svesni statistike o broju femicida u našoj zemlji, s druge strane izgleda kao da i ne marimo baš mnogo. Vest u crnoj hronici, još jedna nesreća u vestima na televiziji. I onda promenimo kanal, jer nam je svakodnevnica ionako sumorna i svako ima svoje probleme. No, šta se desi kada to postane naš problem? Šta radimo kada čujemo buku u zgradi, kada komšinica kuca na naša vrata tražeći pomoć? Hoćemo li joj otvoriti? Šta ako je nasilnik koji njoj preti opasan i za nas, šta ako i nas povredi? Da li da pozovemo policiju ili da sačekamo da se stvari same stišaju?
Upravo zato je Kancelarija UN-a za razvoj i pokrenula #tičemese kampanju. To je poziv svim građanima Srbije da budu komšije koje „neće pojačati televizor kada iz susednog stana čuju buku", da prijave nasilje, da ponude pomoć i budu podrška žrtvama.
„Znate, niko na svetu nije sam, pa ako možda mislite da imate problem koji nema rešenje, možda samo treba da pitate za pomoć. Niste sami!“
Napadi na novinarke, protesti žena u Poljskoj i Meksiku, neki su od događaja koji su obeležili ovu, sada već slobodno možemo reći, tešku godinu zbog pandemije koja je paralizovala ceo svet. Da stvar bude još gora, karantin je doprineo tome da žrtve porodičnog nasilja budu zatvorene po ceo dan sa nasilnikom i, iako im je dozvoljeno da beže za vreme policijskog časa, neki policajci su ih ipak hapsili. Sve su ovo još jedne od vesti iz novina koje su već sutradan zaboravljene.
Nasilje koje žene trpe od strane muškaraca nije priča o kojoj se priča za kafanskim stolom. Čak ni kada muškarac opali ženi šamar pred svima na zabavi. Pijan je, budala je, ko zna kakva je ona. Pusti to. Ne mešaj se. Nisu tvoja posla. Ali nasilje nije privatna stvar i tiče se svih nas. Kako statistike kažu, u Srbiji u proseku na svakih 10 dana jedna žena bude ubijena zbog porodičnog ili partnerskog nasilja. Jedna od njih je i naša prijateljica, rođaka, komšinica ili sugrađanka. Znamo je. Znali smo je.
Nasilje može da se desi svakoj ženi i njeno obrazovanje ili materijalni status nemaju veze sa tim. Ono nije posledica ženinog ponašanja, već društvenog sistema u kome postoji nejednaka moć između muškaraca i žena, pa je tako nasilje nad ženama jedan od načina da se ta moć održi.
Statistike o kojima se u spotu govori kažu da samo 9% žena koje su preživele nasilje u partnerskim odnosima to i prijavi policiji. Mnogim ženama je lakše kada to prepozna i uradi neko umesto njih. Nijedan nasilnik ne treba da prođe nekažnjeno. Važno je da znamo da je nasilje nad ženama problem koji se tiče čitavog društva i da smo svi odgovorni da reagujemo, zarad boljitka celokupne zajednice.
Zato, hajde da budemo tu jedni za druge. Da se više poštujemo. Da naučimo naše sinove lepom ponašanju i poštovanju žena. Da svi naučimo kako da kanališemo bes na druge načine, a da ne ugrožavamo bezbednost i zdravlje ljudi oko nas. Ovaj svet zaista može da bude bolje mesto.
Prijavi nasilje!
Anoniman i besplatan poziv
Policija: Hitne prijave 192
Prijava nasilja u porodici: 0800 100 600
