Marija fon Honcelern, poznatija kao Minjon, supruga kralja Aleksandra I Karađorđevića, bila je žena, plemenitog porekla i zanimljivog života.
Rođena je 1900. u nemačkom gradu Gota, a preminula je u svom stanu u Londonu u kvartu Čelzi, 1961. godine. Bila je drugo od šestoro dece rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije. Bila je princeza od Velike Britanije i Irske, nećaka engleskog kralja Edvarda VII i unuka kraljice Viktorije. Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga - durgi sin britanske kraljice Viktorije.
Ime je dobila po svojoj majci Mariji od Edinburga, ali je imala nadimak po kome je postala prepoznatljiva - Minjon. Postoji više teorija o poreklu njenog nadimka. Tako se prema jednoj veruje da ga je dobila zato što je bila slatka kao minjon. Prema drugoj, verovatnijoj teoriji, nadimak je dobila po operi koju je njena majka gledala neposredno pre njenog rođenja. Zbog toga nije iznenađujuće što je kasnije u toku života uživala u muzici, naročito onoj klasičnoj.
Plemenito poreklo i elitno obrazovanje nisu je sprečavali da se približi narodu. Koliko god je to bilo u njenoj moći. Za jugoslovenski narod kraljica je predstavljala ideal: dostojanstvena vladarka, požrtvovana supruga i majka, ali i žena čija je prefinjenost retko koga ostavljala ravnodušnim.
Svoje najranije dane je provela na rumunskom dvoru gde je počelo njeno obrazovanje. Kasnije se njeno obrazovanje nastavilo u engleskoj školi ,,Hilfild“, koju su pohađala deca engleske kraljevske porodice.
Zahvaljujući ocu nosila je titulu princeze od Rumunije, ali imala je i rodbinske veze sa engleskom kraljevskom porodicom. Kao praunuka kraljice Viktorije, nosila je titulu princeze Engleske i Severne Irske. Tečno je govorila rumunski, nemački, engleski i francuski a nakon što je postala kraljica Jugoslavije, naučila je i srpski. Pored besprekornog obrazovanja, imala je i zlatno srce. Za vreme Prvog Svetskog rata, zajedno sa svojom majkom je radila u bolnici i pružala pomoć u brizi oko ranjenika.
Stupivši u brak sa Aleksandrom I Karađorđevićem (jugoslovenskim kraljem ‘ujediniteljem’ - kako ga neki nazivaju), postala je Kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca -jugoslovenska kraljica. U skladu sa pravoslavnom tradicijom ceremonija venčanja se odigrala u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu. Iako je bilo reč o braku iz političkih interesa, priča kaže da je Marija od Hoencolerna ‘Minjon’, pristala na udaju čim su joj pokazali Aleksandrovu fotografiju.
Odmah nakon veridbe počela je da uči sprski. Verovala je da jedna kraljica ne sme sebi da dopusti da ne zna jezik svoga naroda. Tako se posle venčanja prvi put obratila svome narodu, sa balkona Starog dvora, na srpskom: ,,Ja vam od srca blagodarim!”. Ovim postupkom kraljica se usadila u srca ljudi i pridobila njihovu naklonost koja je trajala sve do njene smrti.
Jugoslovenski kraljevski par ubrzo je stekao poštovanje cele nacije. Uz to, Aleksandar i Marija postali su uzor i svim ostalim parovima plave krvi širom Evrope. Odmah posle venčanja, Marija Karađorđević je osnovala Fond koji je pomagao siromašnu i bolesnu decu ali i stare i nemoćne. Kraljica je bila i brižna i posvećena majka. Insistirala je da se njeni sinovi ne igraju samo sa decom plemića, da bi naučila da su svi ljudi, kao i da ljudske vrednosti čine čoveka, a ne njegove titule. O njenom majčinstvu pisao je i Milan Jovanović Batut, prvi dekan medicinskog fakulteta: ,,Klanjam se veličnastvu Tvog materinskog osećaja. Za mene je ono mnogo uzvišeniji oltar nego i najsjajniji presto vladalački”.
