FOTO: novosti.rs
Georgina Đuka Tesla
Majka najvećeg naučnika koji je svojim izumima zadužio čitavo čovečanstvo rođena je u selu Tomingaju kod mesta Gračac kao kći pravoslavnog sveštenika Nikole Mandića i Sofije Mandić. Pošto je rano ostala bez majke, morala je da brine o braći i sestrama pa je ostala uskraćena za školovanje. Iako neškolovana, Đuka Tesla je bila veoma darovita žena. Bavila se tkanjem i stvarala razne predmete koje je koristila u kući. Volela je poeziju pa je napamet znala mnoge stihove narodnih pesama. Pored toga je bila veoma plemenita i stalno je imala potrebu da pomaže nemoćnima i bolesnima.
Sam Tesla je o njoj govorio sa velikim ponosom i poštovanjem. Smatrao je da je svoj pronalazački dar nasledio upravo od nje. U svojoj knjizi „Moji izumi“ , Tesla je na najtopliji način govorio o dobroti i darovitosti svoje majke.
Iako je trebalo da nastavi očevim putem i postane sveštenik, Nikola Tesla se uz nesebičnu podršku majke ipak opredelio za tehniku.
Georgina Đuka Tesla je na samrti imala želju da poslednji put vidi sina, i ta želja joj je bila ispunjena, jer je Nikola, čim je saznao za njenu bolest, doputovao da je vidi.
Olimpijada Pijada Pupin
Olimpijada Pupin je bila majka velikog naučnika i pronalazača Mihajla Pupina.
Rodila se na obalama Ohridskog jezera, ali se još kao mala sa roditeljima preselila u Opovo. Udala se u mestu Idvor gde se posle mnogo godina rodio Mihajlo Pupin. S obzirom na to da dugo nije mogla da ima dece njega je smatrala darom od Boga.
Pijada Pupin je bila veoma pobožna i izuzetno mudra žena.
U svom autobiografskom delu Pupin je pisao o svojoj majci sa velikom zahvalnošću. Iako nepismena ona je svom sinu često govorila da se nigde ne može bez čitanja i pisanja, da su nauka i obrazovanje mnogo važni u životu, a da je znanje svetlost uz pomoć koje čovek sigurno može ići kroz život. To njeno poštovanje nauke i pismenosti mnogo je uticalo na Pupina. Uvek mu je bila podrška i od njega je svojim savetima i verom stvorila jednog od najznamenitijih svetskih naučnika.
FOTO: opanak.rs
Marija Cvijić
Majka velikog srpskog naučnika i utemeljivača srpske geografije zvala se Marija. Rođena je u okolini Loznice u uglednoj domaćinskoj porodici. Jovan Cvijić je često govorio da je na njegovo obrazovanje i životni put uticala pre svega majka, a onda i njena porodica.
U svojoj knjizi „Iz uspomena i života“ deo je posvetio upravo svojoj majci. Opisivao je kao ćutljivu i povučenu ženu koja je bila nepismena, ali je svaka njena rečenica odisala mudrošću. Uvek joj je bio zahvalan za toplinu, ljubav, podršku i bezbrižnost koju mu je, kako kaže, u detinjstvu nesebično pružala. Jako je cenila nauku pa je bila odlučna da svog sina upravo ka nauci usmeri. Cvijić joj je na tome bio zahvalan, jer je bio siguran da bez nje ne bi uspeo da se istakne kao cenjeni srpski naučnik.
Jegda Karadžić
O majci Vuka Stefanovića Karadžića se malo zna. Ni njegovi biografi nisu mnogo toga o njoj zapisali. Rođena je u okolini Nikšića, a njeno devojačko prezime bilo je Zrnić. S obzirom na to da su joj pre Vuka sva deca umrla, veoma se brinula o njemu i njegovom krhkom zdravlju. Kasnije se izuzetno ponosila njegovom umnošću.
Iako se o njoj malo toga zna, svakako je treba pomenuti kao ženu koja je rodila reformatora srpskog jezika i čoveka koji je u srpskoj književnosti ostavio neizbrisiv trag.
Srpska istorija broji dosta istaknutih ličnosti koje su obeležile razne periode srpske nauke i umetnosti. Mnogi od njih su beležili podatke o svojim majkama i samim tim ih uveli u srpsku istoriju kao istaknute žene.
Aleksandra je zaljubljenik u srpski jezik i književnost i smatra da je jezik jednog naroda najveće bogatstvo koje se treba negovati i čuvati
_620x0.jpg){kind=link}
