Klara Šuman, poznata nemačka pijanistkinja i kompozitorka, bila je prava inspiracija ženama svog, a takva je i ostala i ženama današnjeg vremena. Osim impresivne karijere, Klara je bila majka osmoro dece i žena Roberta Šumana, velikog kompozitora. Retko se dešava da se ženski lik vidi na novčanici, a koliko je cenjena bila Klara Šuman, govori i da se nalazila na banknoti od 100 nemačkih maraka.
Klara Jozefina Vik je rođena u Lajpcigu 1819. godine, u doba vladavine tri K: „KINDER, KÜCHE, KIRCHE“, tri pojma koja su prestavljali centar života jedne žene u Nemačkoj, tj. deca, kuhinja, crkva. Ipak, Klara je imala uspešnu karijeru. Bila je jedna od prvih pijanistkinja koja je svirala napamet, postavljajući standarde u koncertnom programu. Otac ju je podučavao da pamti ,,na sluh“ i ona je od 13. godine nastupala na taj način. Genijalna devojčica prvu od četiri poloneze za klavir iz opusa br. 1 piše sa samo devet godina. Svaki put je uključivala svoja dela na koncertima, neprestano zadivljujući publiku elegantnim muzičkim izrazom.
Robert Šuman bio je učenik njenog oca. Devet godina je stariji od Klare. Iako se njen otac protivio, vrlo rano su stekli naklonost jedno drugog. Morali su da pokrenu sudski postupak kako bi se venčali, jer je porodica smatrala da je dvadesetjednogodišnja Klara isuviše mlada. Sud je presudio u njihovu korist. Muzički par je uživao poštovanje širom Evrope. O njihovoj ljubavi se naširoko govorilo i pisalo. Sačuvano je oko 20.000 pisama koje su razmenili u braku.
Oboje su svirali, komponovali i bili uspešni, ali tada nije bilo uobičajeno da se žena bavi komponovanjem, već da bude posvećena kući. Klara je zbog toga zapostavila pisanje muzike sumnjajući u sebe, te je ostala upamćenija kao pijanistkinja. Mnogi su svedočili da je pomagala Robertu Šumanu oko komponovanja, kao i da je Robert bio ljubomoran na nju. Često je zarađivala više od svog supruga na koncertima, a broj naručenih Šumanovih kompozicija je opao.
To je pokrenulo buran period u njihovom odnosu. Klara je bila preokupirana porodičnim obavezama i u svojim beleškama piše: ,,Nekada sam verovala da posedujem kreativni talenat, ali sam odbacila ovu ideju; žena ne treba da priželjkuje da stvara muziku – nijedna još nije uspela u tome. Da li to treba da očekujem od sebe?“ Njen muž je takođe izrazio brigu zbog efekata Klarinog komponovanja. Uglavnom je komponovala serije malih komada, ,,iskazujući nežnu muzičku genijalnost kao nikada pre”, pisao je on. ,,Ali deca i muž, koji večito živi u kraljevstvu mašte, ne idu ruku pod ruku sa komponovanjem. Ona ne može raditi svakodnevno na muzici i uznemirava me pomisao na to koliko je samo sjajnih ideja zauvek izgubljeno zbog toga.”
Klara Šuman živela je u periodu koji se u umetnosti naziva romantizam i koji svojim predmetom smаtrа svet čovekovih osećаnjа, ali nasuprot lepršavom prizvuku te reči, Klarin život nimalo nije bio lagan i romantičan. Robert je često imao krize i depresivne epizode, a jednom prilikom je pokušao da se ubije. Ubrzo je primljen u psihijatrijsku bolnicu, gde je umro dve godine kasnije.
Nakon Robertove depresije i smrti, Klara je ostala udovica u 35. godini i samohrana majka četvoro dece. Klara je pisala da joj „komponovanje pričinjava veliko zadovoljstvo... Ne postoji nešto što prevazilazi radost stvaranja, ako ni zbog čega drugog, onda zato što tokom procesa čovek osvaja sate samozaborava, živeći u svetu zvuka.“ Međutim, nakon navršene 36. godine života, broj napisanih kompozicija se drastično smanjio. Pored brojnih, virtuoznih turneja, bavila se podučavanjem, koje joj je pričinjavalo veliko zadovoljstvo i utehu. Inspirisala je i podigla mnoge umetnike tog perioda. Sahranjena je po svojoj želji pored muža Roberta, u Bonu.
U vremenu koje joj nije bilo naklonjeno, ona se izborila za svoje mesto. Ostaće zapamćena kao velika umetnica koja je pomerila granice, uprkos izazovima sa kojima su se svakodnevno suočavala.
