Jasna i svet(l)a misija

Kjara Lubič (Chiara Lubich) rođena je u Trentu 1920. godine u porodici u kojoj su se negovale hrišćanske i antifašističke vrednosti. Odrasla je u vremenu kada je u Italiji fašistički režim sve više i više jačao, a njena porodica mu nimalo nije bila naklonjena, zbog čega su trpeli posledice. Živeli su u veoma skromnim i teškim uslovima. 

Svi članovi porodice morali su da doprinose na neki način, pa je tako Kjara veoma rano počela da drži privatne časove i pomaže deci kojoj je bila potrebna pomoć pri učenju. To njeno angažovanje odrediće joj i dalji životni put. U isto vreme, počela je više da se angažuje u raznim katoličkim organizacijama. Sa svojih 15 godina postala je vođa mladih u „Katoličkoj akciji”, što će takođe odrediti njen život.

Tokom Drugog svetskog rata, usred sveprisutnog užasa, Kjara je doživela određene trenutke u kojima je shvatila svoju životnu svhu. Jedan od posebnijih trenutaka svakako je onaj kada je njena kuća bila pogođena tokom bombardovanja, a njena porodica pobegla na planinu. Međutim, Kjara je ostala, smatrajući da je neophodna sve većem broju ljudi koji je u njenom delu i reči pronalazio nadu i spas. A kada je nedugo potom saznala da je zauvek ostala bez četiri člana svoje porodice, taj lični bol je pripojila kolektivnom bolu i okrenula se veri.

Par godina kasnije, kada se situacija malo smirila, Kjara odlučuje da osnuje jedno udruženje u kom će svi biti jednaki. Smatrajući veru jako bitnim delom svog identiteta, verovala je da je njena možda najveća životna misija, upravo promovisanje jedinstva kroz veru. Tako je nastao „Pokret fokolara”, verska organizacija koja za cilj ima propagiranje mira, ljubavi, jedinstva i bratstva među narodima, kroz prizmu hrišćanstva. Reč „focolare” prevedena sa italijanskog znači ognjište, što simbolično oslikava i jednu od misija organizacije – da predstavlja sigurnu kuću za sve ljude.

U tim teškim vremenima kada su mnogi ljudi prolazili kroz strašne nesreće, poruka „ujedinjenje čitavog ljudskog roda” mnogima je davala nadu u bolju i svetliju budućnost. Kjarina figura je svakako dodatno doprinosila tom osećaju. Ljudi su je jako brzo prihvatali. Zračila je toplinom, smirenošću i jednom posebnom harizmom. A kada se uz to doda i mudra misao i misije koje je proširila na svih pet kontinenata, onda se slobodno može reći da je reč o jednoj zaista posebnoj ženi.

Kroz svoje misije, Kjara je stvarala mostove između mnogih kultura, vera, kontinenata. Njen doprinos je zaista veliki, počevši od približavanja Katoličke crvke Pravoslavnoj, preko govora održanih ispred hiljada budističkih monaha u Aziji, pa sve do uspostavljanja čvrstih veza sa hinduističkim i jevrejskim zajednicama. Jako je važan i podatak da je Kjara Lubič bila prva bela žena koja nije pripadala muslimanskoj veri, a koja je održala govor u džamiji u Njujorku.

Za svoj predani rad i misije kroz međureligijske i međukulturalne dijaloge dobila je mnoga priznanja u Italiji, ali i u svetu. Nneka od najznačajnijih su: Nagrada za mirovno obrazovanje koju dodeljuje Unesco, Nagrada za ljudska prava koju dodeljuje Savet Evrope, Viteškinja Velikog krsta, orden za zasluge Republike Italije, Veliki krst za zasluge Republike Nemačke, kao i mnoga druga priznanja u polju religije, kulture i društva.