Ako je akcenat već bačen na lični doživljaj, kao nezaobilazna figura savremene umetničke scene pojavljuje se ona sa svojom „tufničastom” vizijom sveta u kojoj obitavaju bundeve, ogledala, falusi i još kojekakva čudesa.
Ona je Jajoi Kusama (Yayoi Kusama) japanska savremena umetnica (1929) koja se našla na osmom mestu ovogodišnje liste najuticajnijih umetnika u savremenom svetu umetnosti. Svoju visoku poziciju na ovoj listi duguje Instagram – generacijama kojima su njene „psihodelične sobe” omiljena mesta za ispaljivanje selfija o čemu svedoče brojni heštagovi sa njenim imenom, ali svakako i vrednost njenih radova koji dostižu neverovatne cifre na svetskom tržištu.
Poreklo kreativnosti. Ili odakle, pobogu, tolike tufne?
Umetnost nam ima puno toga reći, ne samo o epohi kojoj pripada, već i o životu i psihičkom svetu samog umetnika, budući da u umetničkim delima obitavaju mnoge teme iz sveta fantazije. Ako prizovemo Frojda u pomoć onda bismo mogli reći da se kreativnost javlja i ispoljava još u ranom detinjstvu, te da postaje temelj potonjim kreativnim iskustvima.
Kusamin osvrt na sopstveno detinjstvo kao da potvrđuje gore rečeno. Njeni počeci slikanja davne 1939. godine, poklapaju se sa periodom kada, kao desetogodišnjakinja, doživljava auditivno - vizuelne halucinacije koje su često uključivale polja tačaka i mreža.
Nakon pokušaja (1948 – 1949) da sebi pribavi formalno obrazovanje studirajući tradicionalno japansko slikarstvo u Kjotu i posle porodičnih konflikata (tradicionalna majka i ne tako blistava očinska figura uticaće na njenu seksualnu anksioznost koja će biti takođe tema mnogih njenih radova), 1957. godine odlazi u Njujork.
Njeni radovi iz rane njujorške faze su slike beskonačnih mreža („infinity net paintings”), radovi kojima istražuje fizičke i psihološke granice slikarstva. Kusama opsesivno ponavlja znakove (tačke) ne mareći za ivice platna, koje naizgled beskonačnim ponavljanjem stvaraju skoro pa hipnotičke senzacije. Kratki flertovi sa minimalizmom i prelaz u pop-art načiniće je centalnom figurom avangardne umetničke scene 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.
Skulpture, instalacije, hepeninzi, performansi, dizajnirana odeća – u svim ovim poljima njenog izražavanja vidimo tufne, ogledala, faluse, javnu golotinju, ekstravagantne odevne komade; uočavamo teme obsesivne repeticije i seksualne anksioznosti, naslućujemo antiratne i antikonvencionalne ideje, te veličanje koncepta slobodne ljubavi kao glavne poruke ondašnje kontrakulture.
„Između raja i Zemlje” ili umetnost je prostor između iluzije i stvarnosti
Kusama se vraća u Japan 1973. godine. Četiri godine kasnije, sopstvenom voljom, postaje „stalni stanovnik” mentalne ustanove, a svaki dan odlazi do svog studija gde stvara (istu) magiju.
U tom periodu zakoračiće i u literarni svet svojom poezijom, fikcijom i kratkim pričama, koje će noću ispisivati unutar zidova duševne bolnice. U pisanju pronalazi terapeutsko dejstvo reči, ali i alternativni način da izrazi svoja osećanja, strahove, promišljanja o životu i smrti.
U duhu svoje neobičnosti, 1993. godine Kusama se (nepozvana) pojavljuje na Venecijanskom bijenalu prekrivajući zidove Japanskog paviljona ogledalima i izlažući skulpture bundeva sa tufnama, razume se.
Od tad pa do današnjih dana mnogi muzeji će izlagati njene umetničke postavke i radove, 2017. godine otvoriće muzej, u Tokiju, posvećen sopstvenom stvaralaštvu, a „Infinity Mirrored Rooms” će je učiniti najprisutnijom i najomiljenijom devedesetgodišnjakinjom na društvenim mrežama.
I najzad, zašto tufne? Čemu umetnost?
Za Kusamu tufne su simboli duhovnog mira i ljubavi, u koje ugrađuje sve svoje misli i nade. Sve što bivstvuje u ovom univerzumu, svaka pojedinačna stvar je zapravo jedna tačka među milijardama drugih. Stvarajući novi svet kroz svoje umetničke kreacije, odevena u tufnaste haljine među svojim „tufničastim” bundevama, slikama, u istim takvim „sobama”, uronjena u simulaciju beskonačnosti među konačnim stvarima, Kusama želi da njena umetnost prigrli samu večnost. Što valjda i jeste poenta, naime nastaviti svoje postojanje kroz sopstvena dela ili, pak, kroz gene svojih potomaka, već kako je kome po volji.
