Džudi Garland: Negde iznad duge

Nesumljivo, ovogodišnja dodela Oskara je, kao uostalom i sama 2020. godina (jer virus se širi planetom), iznenadila mnoge. A među dobitnicima ove nagrade našla se i Riz Viterspun (Reese Witherspoon) za ulogu u filmu Džudi („Judy", 2019) o, pogađate, Džudi Garland. Ovaj tekst je upravo o njoj, ali i o Holivudu.

Džudi Garland je rođena kao Fransis Etel Gam (Frances Ethel Gumm) 1922. godine u Minesoti (Grand Rapids). Već sa dve godine se prvi put pojavljuje na sceni pozorišta čiji je vlasnik njen otac. Njena majka, koja je nekad nastupala u vodviljima, pojavljuje se kao klavirska pratnja svojim ćerkama. Fransis i njene dve starije sestre zajedno nastupaju pod imenom Sestre Gam (kasnije, Sestre Garland). 

No, u potrazi za većom slavom, kojoj je pre svega majka Etel bila sklona, a možda i zbog izvesnih sklonosti svog muža prema muškim pozorišnim radnicima o kojima se pročulo, porodica se 1926. godine seli u Kaliforniju, a sestre Garland i dalje svojim nastupima oduševljavaju publiku.

Sa samo deset godina Fransis dobija na dar, od majke Etel, pilule za spavanje koje će u najvećoj meri odrediti dalji tok njenog života. 

Holivud je, kao svetska prestonica šou - biznisa, sinonim za glamur, obilje i moć filmske industrije; mesto gde magija na filmskom platnu dostiže svoj vrhunac. Uprkos svom današnjem blistavom statusu, njegovi koreni su vrlo skromni; mala agrikulturna zajednica, kakav je nekad Holivud bio, postaje, početkom 20. veka, uspešan metropolis - mesto gde se rađaju ovozemaljske zvezde i gde snovi postaju stvarnost, bar najsrećnijoj nekolicini.

U zlatnoj eri Holivuda njegove filmske zvezde su, kao što je to uostalom slučaj i danas, uživale internacionalni uspeh. “Velikih Pet” studija (“Big Five” – Warner Brothers, RKO, FOX, MGM, Paramout), zajedno s tri manja (Columbia, Universal i United Artist) su dominirala filmskom industrijom. Zahvaljujući njima, tridesetih godina 20. veka, stvoreni su neki od klasika sedme umetnosti („Citizen Kane", „Gone with the Wind", „Wuthering Heights") među kojima i Čarobnjak iz Oza („The Wizard of Oz", 1939) koji će Džudi načiniti slavnom.  

Naime, sa 13 godina Frensis će potpisati ugovor sa filmskim studiom – MGM (1935), i zvanično postati Džudi Garland – uloga koju će igrati do kraja života. Studio se prema njoj ophodio veoma grubo, Džudi će izgubiti mnoge slobode, biće izgladnjivana, kljukana lekovima (pilula za spavanje, pilula za budnost i pilula za ubijanje apetita), nazivana različitim (ne tako ohrabrujućim) imenima, te će čitav život biti nesigurna u pogledu svog fizičkog izgleda.

Ipak, u tandemu sa Miki Runijem (Mickey Rooney) osvajala je Holivud, a pre dvadesete dobila je i Oskara za ulogu Doroti u Čarobnjaku iz Oza. U većini filmova koji su je proslavili („The Wizard of Oz", „Meet me in St. Louis", „A Star Is Born", „In The Good Old Summertime") do izražaja dolazi njen glas koji je bio odveć drugačiji. U njenom glasu se mogao čuti ceo orkestar, čak i onda kad je pevala samo uz pratnju klavira.

I dok je, zahvaljujući pevačkom i glumačkom umeću, stekla internacionalnu slavu, istovremeno je u privatnom životu preživljavala pravu dramu, nastojeći da se izbori sa zavisnošću i autodrestruktivnim porivima, tragajući neprestano za ljubavlju. Čini se da su njeno traumatično detinjstvo i zavisnost od lekova prouzrokovali veliki metež u njenom odraslom životu.

Činjenica je svakako da je Fransis Etel Gam odveć rano postala Džudi Garland – zvezda pozornice, velikog platna i malih tv – ekrana; ali cena je bila previsoka, dragoceni period detinjstva joj je oduzet. 

Bila je senzacionalna, često vrlo napeta, tananog stasa i raskošnog glasa. Bila je i gej ikona. Poslednjih godina njena karijera se zasnivala na sporadičnim nastupima; njena slava i novac su iščezli.

U 47. godini (1969. godine) je napustila ovaj svet i možda konačno pronašla svoj ćup zlata negde iznad duge.