Prava žena svakodnevno se ugrožavaju u zemljama širom sveta. Kao najteži, a nažalost i najčešći oblik ugrožavanja, javlja se femicid. U Latinskoj Americi postoji više inicijativa kojima se nastoji ojačati borba protiv femicida, jer je to regija koja, uprkos rastućoj popularizaciji i pionirskom zakonodavstvu protiv rodno zasnovanih ubistava, još uvek ima najgore stope ovakvih slučajeva na svetu koja su opisana kao „tihi genocid“, izveštava UN Women.
Femicid (feminicid) predstavlja namerno ubijanje žena zbog toga što su žene. UN Women ukazuje da ova ubistva mogu biti praćena i drugim nasilnim aktima, uključujući i nasilje u porodici. Oni opisuju situaciju u Latinskoj Americi kao „visoku toleranciju“ prema takvim „normalizovanim“ napadima. Krivični zakon Meksika inkriminiše femicid kao „delo kojim se žena lišava života iz rodnih razloga”. Dokazi o postojanju rodnih razloga podrazumevaju znakove seksualnog nasilja, „ponižavajuće“ uvrede, istorijat nasilja u porodici, na poslu, u školi.
María Salguero, aktivistkinja za ljudska prava, prateći Google Alerts i lokalne vesti u Meksiku o femicidima od 2016. godine, odlučila je da napravi mapu za praćenje slučajeva femicida i da na taj način popuni praznine u zvaničnim podacima. Rezultati do kojih je došla pokazuju mračnu realnost femicida u Meksiku i nekažnjivost tih zločina. U kategoriji „status osobe koja je počinila femicid“, zabeležene su osuđujuće presude u samo 128 slučajeva, a više od 4.000 izvršilaca bilo je u bekstvu krajem 2018. godine. El Universal, jedan od najvažnijih meksičkih listova, opisao je ovaj projekt kao „važan izvor koji treba konsultovati i upoređivati sa zvaničnim podacima, u kojima problem femicida i ubistava na osnovu pola pokušava da se umanji.“
Poražavajuća statistika pokazuje da je u Meksiku 2019. godine, kao posledica rodno zasnovanog nasilja, ubijeno preko 1.200 žena. Stopa femicida je u neprestanom porastu – čak 10 žena u proseku svakodnevno bude ubijeno. Meksiko je jedna od najopasnijih država sveta za žene.
Marš su predvodile majke ubijenih žena i devojaka, pod parolom „Nisi sama!“. U protestnoj povorci viđeni su studenti i majke sa malom decom koji su nosili ljubičasto obeležje – majicu, pantalone ili kapu. „Ne želim da budem sledeća i ne želim da moja majka bude sledeća“, izjavila je za medije studentkinja Ana Paula Santos.
Koordinatorka Nacionalne opservatorije za femicid, Maria de la Luiz Estrada, kaže da iz godine u godinu sve više meksičkih žena izlazi na ulice, jer su napadi i ubistva sve učestaliji. Aktivisti su imena ubijenih žena ispisali na trgu Zokalo, jednog od simbola meksičkog glavnog grada. „U Meksiku decenijama vlada ravnodušnost i nekažnjivost ovakvih zločina“, kaže Luiz Estrada koja je kritikovala predsednika Lopez Obradora jer je sugerisao da mediji „manipulišu“ problemom. Demonstranti su zahtevali da predloženi novi ustav ojača prava žena. Predsednik Lopez Obradora se pravdao, govoreći da njegova vlada pažljivo razmatra to pitanje.
U Santjagu, glavnom gradu Čilea, hiljade ljudi je preplavilo ulice sa zahtevima za jednakošću i okončanju nasilja nad ženama. Skupovi su organizovani i u susednoj Argentini, gde se razmatra predlog o legalizaciji abortusa.
Dan bez žena
Nekoliko stotina demonstranata, predvođenih ženama, protestovalo je na dan Svetog Valentina ispred predsedničke palate u Meksiko Sitiju. Neposredan povod protesta je ubistvo 25-godišnje devojke i objavljivanje fotografija tog zločina u novinama. Oni su, noseći transparente sa natpisima „Zemlja femicida” u boji krvi, nastavili ka sedištu dnevnika La Prensa, koji je objavio fotografije raskomadanog tela ubijene devojke.
Dan posle velikog marša, mnoge žene u Meksiku povukle su se iz javnog prostora u okviru nacionalnog štrajka, ukazujući kako bi izgledalo društvo bez žena. Zamisao organizatora bila je da se ukaže kolegama, vlasnicima firmi, momcima i supruzima na značaj žena i njihov nedostatak na pojedinim funkcijama. Na ulicama u centru Meksika nije bilo žena i devojaka, a u ostalim gradovima širom države takođe je uočen znatno manji broj pripadnica lepšeg pola. Kozmetički i frizerski saloni bili su zatvoreni, a u bankama nije bilo blagajnica.
Protest žena podržao je i deo meksičkih medija. Najveće dnevne novine u zemlji imale su stranice ljubičaste boje, a prostori koje uređuju kolumnistkinje bili su prazni ili uz natpis: „Dan bez njih”. U jutarnjim radio i televizijskim vestima pojavljivali su se samo muški voditelji. Mnoge škole su bile zatvorene, jer se žensko osoblje pridružilo štrajku žena, dok su studentkinje bojkotovale nastavu na univerzitetu.
Ukorenjena mačo kultura
Nacionalni štrajk koji je mobilisao desetine hiljada žena, bio je prekretnica za državu koja već dugo ne uspeva da izađe na kraj sa ukorenjenim mačizmom i rodno zasnovanim nasiljem. Kolektivna akcija takođe je stavila na test predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, ukazujući na to da on, uprkos pojavi manjih protesta u Meksiko Sitiju, nije bio u stanju da prepozna sve veću frustraciju. Krivicu za mučenje i ubijanje žena svalio je na prethodnu neoliberalnu politiku. Kritičari su predsednikovu reakciju ocenili kao bezosećajnu, dodavši da je gluv za probleme žena i probleme u društvu generalno. Lopez Obrador je odgovorio da se žene bore za „legitiman cilj”, ali da su marš i štrajk podstrekivali politički protivnici koji isključivo žele neuspeh njegove vlade.
U mnogim kulturama ispoljavanje karakteristika koje nisu tipične za dati rod individue može da postane društveni problem za tu osobu. Među muškarcima, ispoljavanje ženstvenog ponašanja se može smatrati znakom homoseksualnosti, a isto važi i za žene koje ispoljavaju muškobanjasto ponašanje. U sociologiji su takva etiketiranja i uslovljavanja poznata kao rodne pretpostavke i deo su socijalizacije radi boljeg uklapanja u običaje date kulture. Prekomerna muževnost može se izraziti terminima kao što su „mačizam” ili „testosteronsko trovanje”. Kultura mačizma u ovoj zemlji nadilazi uobičajene podele duboko stratifikovanog meksičkog društva – starost, klasu, rasu i političko opredeljenje.
Deklaracija o eliminaciji nasilja nad ženama konstatovala je sledeće:
- „Sve žene treba da budu bezbedne u svojim domovima, u ličnim odnosima sa drugim ljudima, na svojim radnim mestima, u javnim prostorima i onlajn. Žene i muškarci, devojčice i dečaci, u svoj svojoj različitosti, treba da budu jednaki, slobodni da izraze svoje ideje i emocije, da slede obrazovni i profesionalni put koji izaberu, bez ograničenja koja nameću stereotipi o rodnim normama… Rodno zasnovano nasilje ostaje jedno od najvećih izazova naših društava i duboko je ukorenjeno u rodnoj neravnopravnosti. O rodno zasnovanom nasilju, u svim njegovim oblicima, i dalje se nedovoljno izveštava i ono se ignoriše. Samo svest ljudi o ozbiljnosti ovog problema, može da donese promene.“
Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1999. godine, usvojeno je da je 25. novembar Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama. Međunarodne organizacije pozivaju na borbu sa rodno zasnovanim nasiljem i pružanje podrške žrtvama takvih zločina. Kao društvo, moramo da se postaramo da nasilnici odgovaraju za svoje ponašanje.
