Čučuk Stana, rodila se 1795. godine u mestu Sikole, pored Negotina. Imala je dve sestre a kasnije je dobila i brata. U želji da ima sinove, njihov otac oblačio ih je u muško odeću i vaspitavao da budu, uprkos rodnim predrasudama, svestrane i snalažljive mlade žene. Stana je bila krhke građe, pa je zato i dobila nadimak Čučuk, što na turskom znači sitna.
Negde tokom 1809. godine, hrabri Hajduk Veljko, boravio je Poreču. Čučuk Stana je jednog dana dojahala na svom konju do tvrđave, rešena da ispravi nepravdu ratnika Hajduk Veljka. Naime, oni su, sakupljajući porez, opljačkali i darove koje je Stanin otac spremio za miraz svojim ćerkama. Veljko je naredio da se darovi odmah vrate. Opčinjen smelošću i lepotom male Stane, Hajduk Veljko ju je bogato darovao i time je učinio svojom miljenicom, a kasnije i ženom.
Čuveni junak bio je već dugo oženjen kada je u četrdesetim godinama, na prvi pogled, zavoleo Stanu. Da bi je oženio, Veljko je morao da potplati sveštenike. Čučuk Stana se razlikovala od drugih žena. Bila je utegnuta u muško odelo i jahala je uz svog muža u njegove hrabre pohode među Turke. Hajduk Veljko je poginuo 1813. godine, dok je obilazio utvrđenje blizu Negotina. Ostaće zapamćen po neverovatnoj hrabrosti i rečima koje su obeležile njegov život: ,,Glavu dajem, Krajinu ne dajem’’. Posle njegove smrti, neutešna Stana, nastavila je da ratuje sa Veljkovim drugovima. U borbama protiv Turaka, Stana je četiri puta bila teško ranjena. Međutim, povukla se tek kada joj je to naredio Veljkov brat, Milutin.
Ljubav Čučuk Stane i Hajduk Veljka bila je je jedna od omiljenih u srpskom narodu. Kao i sve velike ljubavi kroz istoriju i za ovu postoji legenda koja se godinama prenosi s kolena na koleno. U blizini Sokobanje, na planini Orzren, postoji mesto za koje se veruje da donosi pravu ljubav. Prema legendi, na ovoj planini i danas stoji stena gde su se Veljko i Stana zakleli na večnu ljubav. Mladi parovi bi trebalo da se poljube na ovoj steni u želji za dugovečnošću svoje ljubavi. A oni koji su i dalje sami, veruje se da će nakon što dodirnu ovu stenu, pronaći svoju srodnu dušu.
Čučuk Stana, ostala je u narodu zapamćena i po receptu za ruž kojim je zavela Hajduk Veljka. Bio je to karmin koji se pravio tako što bi se ljuta papričica usitnila u avanu, zatim bi se dodavao med, latice ruže i tako napravljen ostavljao da odstoji do jutra. Tom smesom Stana je mazala usne pre spavanja, da bi ujutru bile pune, crvene i zavodljive.
Posle smrti slavnog vojvode, Stanu su mnogi muškarci želeli da ožene. Govorila je da, ako se bude opet udavala, da će se udati samo za junaka. Održala je reč i nekoliko godina kasnije udala se za kapetana Jorgaća. On je bio borac za oslobođenje Grčke od Turaka i nosilac ruskog ordena za hrabrost. Zahvaljujući njemu naučila je nekoliko stranih jezika, i često ga je pratila je u njegovim diplomatskim pohodima po Evropi. Bila je prava otmena dama vredna divljenja. U tom braku dobila je dva sina i ćerku. Kapetan Jorgać poginuo je u Moldaviji, 1821. godine, u borbi sa srpskim vojnicima protiv Turaka.
Sa samo 26 godina, Čučuk Stana je po drugi put ostala udovica, i više se nije udavala. Sa svojom decom živela je u Atini, sanjala je da se vrati u Srbiju, ali to nije doživela. Umrla je 1849. godine. Sahranjena je u Atini, gde i danas počiva ova hrabra srpkinja, vredna divljenja.
