Žena, majka... preduzetnica?
Pixabay

Izazov majčinstva i planiranja porodice je tema kojom se javnost i mediji bave u prethodnom periodu sve češće, jer se ovo pitanje našlo kao predmet Nacionalne strategije podsticanja rađanja, u okviru Kabineta ministarke bez portfelja, zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku.


 Nacionalna strategija treba da bude korak posle stvorenih uslova za ekonomsko osamostaljivanje žena i muškaraca koji planiraju porodicu. Ipak, uslovi za zapošljavanje žena nisu toliko laki ni jednostavni, a posle ostvarenja u ulozi majke, najčešće su dodatno otežani brigom o deci i porodici. 


Nakon povratka na posao, najčešće budu otežane okolnosti za rad, češća izostajanja sa radnog mesta, što rezultira i drugačijom sistematizacijom. One nešto odvažnije, odluče se za preduzetnički život. Prema istraživanju koje je objavio dnevni list „Danas“, oko 30% preduzetnika su žene, što je isti broj žena na rukovodećim pozicijama, u korist 70% muškaraca. Ipak, žene prednjače u drugoj vrsti podataka – 40% preduzetnika koji ugase svoj biznis u prvih pet godina postojanja su upravo žene. 


Motiv koji vode žene ka odluci da postanu preduzetnice, u 68% slučajeva je svega nemogućnost pronalaženja novog radnog mesta. Kod žena mlađih od 30 godina, nepostojanje drugih poslovnih prilika je bio razlog za ulazak u svet preduzetništva u 51% slučajeva. Ostale su kao razlog za ulazak u svet biznisa navele želju za nezavisnošću, želja za povećanje prihoda, bolji balans između privatnog i profesionalnog života.  


pixabay
pixabay

Specifičnost ženskog preduzetništva je taj što su to uglavnom mikrobiznisi (zapošljavaju do 10 osoba), najčešće su u udruženjima na rukovodećim pozicijama, a potom i u uslužnim delatnostima (kao što su frizerski i kozmetički saloni, računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, restorani i ugostiteljski objekti...)

Prema istraživanju iz 2016. godine kao najdominantniji motiv za žene koje se upuštaju u preduzetništvo, pominje se upravo balans privatnog i poslovnog. Žene su više od muškaraca opterećene neplaćenim kućnim poslovima, što utiče i na prihodovnu stranu, jer primaju značajno niže plate i penzije od muškaraca. 


Od značajnijih izazova sa kojima se suočavaju preduzetnice, jeste slabo razvijena poslovna mreža, ređe članstvo u strukovnim udruženjima, neprepoznavanje poslovnih prilika i finansijska podrška koju imaju u trenutku registrovanja biznisa: trećina ulaže porodični novac, druga trećina sopstveni, a tek 3,5% je dobilo kredit za početak poslovanja. Kao najčešći odgovor koji žene sprečava od osnivanja preduzetničke radnje, 60% odgovora ovog istraživanja navodi pitanje finansiranja. Upravo zbog toga, podaci kojima raspolaže Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je za 10% više žena koje zatvore svoju radnju, u odnosu na poslove koje vode muškarci. 


Ona zvanična, instucionalna statistika je ponudila nešto drugačije odgovore, kada je usklađivanje rada i roditeljstva u pitanju. U istraživanju sa ovim imenom, koje je sproveo Kabinet ministarke bez portfelja, zadužene za demografiju i pronatalitetnu politiku, prostim slučajnim uzorkom, ispitano je 330 poslodavaca kao što su privredna društva sa 50 i manje zaposlenih, kao i lokalne samouprave, kao i 3.918 zaposlenih, mlađih od 50 godina starosti. Cilj ovog istraživanja bio je da se sagledaju efekti postojećih zakonskih rešenja i kreiraju nove politike ka boljem usklađivanju rada i roditeljstva u Srbiji. Ipak, na plastičnim svakodnevnim primerima se vidi koliko to nije slučaj.  

Prilikom upisa dece u vrtiće, što je obeležilo mesec iza nas, najveći problem su imali veliki gradovi, gde je na jedno prazno mesto konkurisalo i po šestoro dece. Dok sela i manja mesta izumiru, grupe u vrtićima i odeljenja u školama se spajaju, a potom i gase; gradovi kao što su Novi Sad i Beograd imaju 30% kapaciteta u odnosu na broj podnetih prijava za upis dece.

Prošle godine je u Novom Sadu prijavljeno trostruko više dece od broja oglašenih praznih mesta u predškolskoj ustanovi. Ovo je delimično rešeno subvencijama lokalne samouprave privatnim vrtićima, jer ukoliko dete ne upišu u državni vrtić, roditelji sa odbijenicom mogu upisati privatni vrtić i očekuju subvencionisan boravak od lokalne samouprave.

pixabay
pixabay


Grad Beograd tako upisuje 7.900 dece u različitim starosnim grupama, uz 60.000 dece koji već pohađaju vrtiće, a 17.000 svoj boravak plaća subvencijama Grada. Jedan od kriterijuma je zaposlenost roditelja, budući da deca nezaposlenih roditelja nemaju prioritet prilikom upisa, a roditelji ne mogu pronaći posao sve dok nije rešeno pitanje čuvanja deteta ili dece. I to je češće majka, jer je koristila trudničko, pa porodiljsko bolovanje, najpotrebnija u prvim mesecima života bebe, nakon tog perioda više nije toliko konkurentna na tržištu rada... 


Sve i da se posmatra u „širem društvenom kontekstu“, kako navode rezultati istraživanja „Usklađivanje rada i roditeljstva“, činjenica je da društveni kontekst ne pruža uslove za ostvarivanje prava rada i da su izazovi koji se nameću ženama daleko složeniji da bi se na njih odgovorilo kratkoročnim merama. Stvaranje klime koja stimuliše zapošljavanje žena i stvara preduslove za adekvatnu brigu o deci, upravo je najbolja dugoročna mera pronatalitetne politike na kojoj državne institucije treba da rade.