Multitasking je tradicionalno shvatan kao polje u kom dominiraju žene. Žena, posebno ukoliko ima decu, konstantno žonglira između profesionalnih obaveza i vođenja domaćinstva, odnosno funkcioniše u koordinatnom sistemu između tačaka kao što su: dečje užine, neplaćen kućni rad, organizacija poslovnih sastanaka i neformalnih druženja.
Ipak, nova studija koju je objavio sajt „Plos One “ ukazuje da žene nisu ništa bolje u multitaskingu od muškaraca. Ova studija je testirala hipotezu da su žene bolje u prebacivanju između različitih zadataka, kao i da su sposobne rešavati nekoliko stvari istovremeno. Rezultati su ukazali da ženski mozak nije ništa efikasniji po pitanju bilo koje od aktivnosti od muškog.
Upotreba dramatičnih informacija u razbijanju mitova kao što je ovaj je značajna, budući da su žene i dalje opterećene poslom, porodičnim obavezama i kućnim poslovima.
Niko nije dobar u multitaskingu
Multitasking se objašnjava kao „postupak izvođenja nekoliko radnji istovremeno u kratkom vremenskom periodu“. Zahteva brzo i često pomeranje pažnje sa jednog zadatka na drugi, povećavajući kognitivne zahteve, u poređenju sa izvođenjem jedinstvene radnje.
Ova studija se bazira na rezultatima koji ukazuju da ljudski mozak ne može da obradi više radnji istovremeno. Ova tvrdnja je posebno problematična kada su dva zadatka slična, budući da aktiviraju istu hemisferu mozga, što multitasking čini veoma otežanim.
Sa druge strane, ljudski mozak uspešno prebacuje pažnju sa jedne na drugu aktivnost, zbog čega ljudi imaju osećaj da rade više stvari istovremeno, iako mozak obrađuje jednu po jednu aktivnost u toku rada. U novoj studiji koju su sproveli, nemački naučnici su poredili sposobnost prepoznavanja slova i brojeva od strane 48 muškaraca i žena. U nekim slučajevima, od ispitanika je traženo da istovremeno obrate pažnju na dva zadatka (istovremeni multitasking), dok je drugima rečeno da u što kraćem vremenskom periodu prebace svoju pažnju na novi zadatak (sekvencijalni ili redni multitasking).
Istraživači su merili vreme reagovanja i preciznost u multitasking eksperimentima, nasuprot kontrolnom uslovu (ispunjavanje jednog po jednog zadatka). Otkrili su da je obavljanje više zadataka istovremeno, značajno uticalo na brzinu i preciznost u izvršavanju zadataka za muškarce i žene. Nije bilo razlike između ove dve grupe ispitanika.
Kućni poslovi
,,Kolege i ja smo skoro razotkrili još jedan značajan mit – da se žene bolje suočavaju sa neredom od muškaraca. Na kraju studije smo došli do rezultata da muškarci i žene jednako vide prostor kao “neuredan”. Razlog zbog kog muškarci manje pažnje posvećuju čišćenju može ležati u tome da su kriterijumi higijene za žene znatno viši, nego što je to svojevrsno “slepilo” muškaraca prema neredu” – rekla je Lea Rupaner, vanredna profesorka sociologije i ko-direktorka „The Policy Lab“, sa Univerziteta u Melburnu.
Rezultati istraživanja koje je skoro objavljeno ukazuju da muškarci u Australiji provode više vremena obavljajući kućne poslove nego što su to nekada radili, ali da je teret neplaćenog kućnog rada i dalje u velikoj meri na ženama.
Zaposlene žene u Australiji tokom vremena se sve više posvećuju profesionalnim obavezama i kućnim poslovima, što je za četiri sata više u odnosu na zaposlene muškarce.
Žene se svakako više bave kućnim poslovima, bez obzira na zaradu u domaćinstvu
Ovo znači da zaposlene majke svakako moraju planirati i organizovati rođendanske proslave, ostavljanje i kupljenje dece u/iz vrtića i odlaske na balet, uz njihove profesionalne obaveze, druženje sa prijateljima i karijeru.
Posledice mita
Ako multitasking podjednako opterećuje ženski mozak, kao i muški – zašto onda uporno molimo žene da urade taj posao? I što je još važnije, koje se posledice razbijanja ovog mita?
Studije koje su sprovedene u skorijem vremeskom periodu, ukazuju da su majke slabijeg mentalnog zdravlja nego očevi. Ukazano je da rođenje deteta podjednako stvara osećaj pritiska roditeljima, ali je opterećenje majkama duplo veće od onog koje osećaju očevi. Drugorođeno dete može još više doprineti stvaranju pritiska, što posledično može dovesti do pogoršanja mentalnog stanja majke.
Žene češće napuštaju posao nakon rođenja deteta ili ukoliko uvećane obaveze u domaćinstvu to zahtevaju. One nose i veći teret organizacije potreba u domaćinstvu: da li svi imaju čiste čarape, koga treba pokupiti iz škole, kao i da li ima dovoljno namaza za ručak.
Sve obaveze oko domaćinstva idu na štetu plaćenog rada, jer se očekuje da je isplaniran sledeći radni dan, sledeća promocija i tome slično... Majke su češće „pozvane“ da se kućnim radom bave i noću. Dete češće probudi majku, nego oca u slučaju da ga nešto tišti u toku spavanja.
Iako su rodne uloge u velikoj meri promenjene, muškarci uzimaju učešća daleko više u kućnim poslovima, nego što su to radili u prošlosti – ipak postoji i dalje značajna razlika u značajnim poljima, kao što su profesionalni i porodični život.
Među temama koje se ističu, svakako su količina nege posvećene deci, podela poslova u kući, kao i koncentracija žena na visokim pozicijama u preduzećima. Tako mit o tome da žene „multitaskinguju“ znači da sav posao čeka na njih. Ali, ovo očekivanje može uticati na njihovo mentalno zdravlje, kao i mogućnost da napreduju na poslu.
Osporavanje zabluda
Javno mnjenje istrajava u stavu da žene imaju biološku predispoziciju za uspešan multitasking. Kako studije dokazuju, ovaj stav nema uporište u činjenicama. Sav prekovremeni posao koji žene rade u domaćinstvu je upravo to – prekovremeni (neplaćeni) posao.
U okviru porodice, sve obaveze moraju biti sagledane, podeljene i raspoređene između članova domaćinstva. Sve je više muškaraca koji su angažovani u smislu rodne ravnopravnosti, čuvanja i zajedničke nege oko dece, nego ranije.
Kao i u domenu porodice, moramo razotkriti mitove u sferi poslovnog života. Pretpostavka da su žene bolje u multitaskingu nego muškarci, može imati „štetne posledice“ kada su u pitanju administrativni poslovi koji se gomilaju. Poslovi kao što su organizacija vremena i zakazivanje sastanaka ne mogu biti podeljeni prema kriterijumu pola.
Na samom kraju, Vlade moraju uzeti aktivnog učešća u razbijanju mitova kroz državne politike. Dodatne obaveze oko dece ne mogu biti savladane kroz multitasking. Majkama treba kvalitetna, ali pristupačna i dostupna nega dece.
Muškarcima mora biti ponuđena mogućnost fleksibilnog radnog vremena, porodiljskog odsustva i nege o detetu u podeli poslova oko porodice, kao i zaštita od eventualnih štetnih posledica zbog toga što su uzeli odsustvo sa ciljem brige i nege o detetu.
Razotkrivanje ovih mitova o ženama – superherojima je dobro, ali mora se otići korak dalje i stvoriti prostor kako bi se politika rodne ravnopravnosti razvila u potpunosti.
Izvor: The Conversation
