Skoro 40 godina kasnije, zamisli koje su predstavljene u filmovima su još uvek glavni stastojak u tom žanru, a sa bioskopskom premijerom najnovijeg nastavka, „Zvezdani ratovi: Buđenje Sile“, obožavateljima su mogli da vide mnoštvo svetlosnih mačeva, hiperpogona i spidera.
Dok nauka i tehnologija u pozadini franšize imaju čvrste korene u fantaziji, njihova privlačnost koja ne jenjava je poslužila kao inspiracija za mnoge naučnike i inženjere iz stvarnog života. Evo nekoliko najznačajnijih pokušaja da se naučna fantastika „Zvezdanih ratova“ pretvori u naučne činjenice.
Ekstrasolarne planete
Centralni deo zapleta „Zvezdanih ratova“ je to što postoji ogroman broj planeta povezanih trgovinskom mrežom koja se prostire širom galaksija. Međutim, prva ekstrasolarna planeta, to jest planeta koja se nalazi izvan Zemljinog solarnog sistema, bila je definitivno otkrivena tek 1995. godine, skoro 20 godina nakon premijere prvog filma 1977. godine.
„Što se mene tiče, najvažnija stvar u vezi sa „Zvezdanim ratovima“ je zamisao da se budućnost čoveka nalazi u svemiru“, rekao je britanski popularizator nauke Mark Brejk, koji je prošle godine napravio emisiju pod imenom „Nauka u „Zvezdanim ratovima“. „U suštini, sve se vrti oko trgovine i razvoja imperije u nizu planetarnih sistema, a mi smo sada zapravo počeli da ih otkrivamo“.
Više od 2 hiljade ekstrasolarnih planeta je pronađeno do sada, a 2011. godine NASA-in svemirski teleskop Kepler je otkrio prvu planetu koja kruži oko dva sunca, baš kao izmišljena rodna planeta Luka Skajvokera, Tatuin. Tu planetu su krstili Kepler-16b i ona je nenastanjivi gasoviti džin, ali su 2012. godine pomoću teleskopa otkrili još dve planete u binarnim planetarnim sistemima koje su jako blizu takozvanoj nastanjivoj zoni (to je prostor oko zvezde u kom voda može postojati u tečnom stanju na površini planete).
Hiper svemir
U ovim filmovima, svemirski brodovi kao što je „Milenijumski soko“ Hana Soloa mogu da lete od jednog do drugog planetarnog sistema čija se udaljenost meri svetlosnim godinama. Prema kanonu „Zvezdanih ratova“, motori za hiperpogon omogućavaju međugalaktičkim putnicima da uskoče u pod-svemir zvani hiper svemir, koji obezbeđuje prečice između tačaka u stvarnom prostoru.
Iako su detalji u filmovima nejasni, pojam hiper svemira i putovanja brzinom većom od brzine svetlosti zasniva se na pravoj nauci, kaže Erik Dejvis, fizičar na Institutu za napredne studije u Ostinu, u državi Teksas, koji istražuje mogućnost takvog putovanja.
Iako je nemoguće kretati se brže od svetlosti, zakrivljena priroda prostor-vremena koju je predstavio Albert Ajnštajn nagoveštava da prostor može da se iskrivi kako bi se smanjila udaljenost između dve tačke. Jedan način da se to uradi bio bi vorp pogon koji skuplja prostor ispred broda i širi ga iza njega. Drugi način bi bio da se napravi crvotočina ili deo svemira koji se krivi u sebe kako bi stvorio prečicu između dva udaljena mesta.
Stvaranje ovakvih iskrivljenja bi zahtevalo korišćenje egzotične materije sa takozvanom negativnom energijom, rekao je Dejvis za Lajv Sajens (Live Science), fenomen koji je demonstriran u laboratoriji kroz korišćenje Kazimirovog efekta, koji se može meriti kao sila privlačenja ili odbijanja između dva paralelna ogledala postavljena jako blizu jedno drugom u vakuumu.
Ranije ove godine, u laboratoriji pod nazivom Iglvorks (Eagleworks), sa sedištem u NASA-inom svemirskom centru „Džonson“ u Hjustonu, u državi Teksas, tvrdili su da su napravili vorp pogon za koji se čini da koristi ovaj efekat da bi stvorio iskrivljenost prostora u vakuumu. Ipak, na žalost ljubitelja naučne fantastike, neobjavljeni nalazi ove laboratorije su dočekani skeptično, a Dejvis, optimista što se tiče kretanja brže od svetlosti, nazvao je tvrdnje „bizarnim i sumnjivim“.
„One su trenutno spekulativni teoretski koncepti, zato što ostaju pod daljim teorijskim proučavanjima i, takođe, zato što ne postoji tehnologija predviđena da ih iskoristi“, rekao je. „Možda će proći između 50 i 300 godina dok se naprave vorp pogoni ili tehnologija koja proizvodi crvotočine kroz koje može da se prođe.
Spideri
Nešto manje konceptualno problematičan način prevoza istaknut u „Zvezdanim ratovima“ je verovatno mnogo bliži realizaciji. Nekolicina firmi trenutno pokušava da napravi funkcionalne verzije motorcikla koji lebdi, poznatog kao spider (eng: speeder) u ovim filmovima. „Aerofeks“ (Aerofex), start-ap kompanija sa sedištem u Kaliforniji, napravila je vozilo Aero-X, koje je opisano kao „lebdilica koja funkcioniše kao motorcikl“ i može da leti brzinom od 72 km/h i na visini do 3m. Za ljubitelje brzine, lebdeći motorcikl „Maloj Aeronautike“ (Malloy Aeronautics) iz Velike Britanije je predviđen za dostizanje više od 274 km/h na istoj visini kao helikopter.
Lebdeći motorcikli i „Aerofeksa“ i „Maloj Aeronautike“ koriste standardni benzin kao pogonsko gorivo, ali ekološki svesni obožavatelji „Zvezdanih ratova“ bi mogli uskoro da imaju i alternative u prevozu, takođe. „Bej Zoltan Nonprofit“ d.o.o. (Bay Zoltan Nonprofit Ltd.), mađarski državni institut za primenjena istraživanja, stvorio je električni trikopter pod nazivom „Flajk“ (Flike), koji koristi baterije. Ipak, pre nego što se ponadate previše, sva tri vozila su još uvek duboko u fazi dizajniranja.
Droidi
Još jedna odlika koja je uvek prisutna u univerzumu „Zvezdanih ratova“ su droidi, što bi bili roboti koji imaju ulogu ličnog sluge, pilota, tehničara, ili čak vojnika. Danas, u stvarnom svetu, postoji sve veći broj analogija, u rasponu od automatizovanih vojnih dronova do Guglovih samovozećih automobila i robota-asistenata za hirurške zahvate.
Ovog leta, roboti su se takmičili u finalu DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency) robotskog izazova (Robotic Challenge Finals). Humanoidni roboti su rešavali složene zadatke koji obuhvataju upravljanje vozilom, otvaranje vrata, penjanje uz stepenice i zavrtanje ventila.
Većina robota se dobro pokazala na takmičenju, ali ove mašine su samo poluautonomne, što znači da operator, ljudsko biće, skoro sve vreme kontroliše robota. Tako da, iako je mašinerija u modernoj robotici pandan nezgrapnim droidima iz filma, proći će još mnogo vremena pre nego što postanu i jednako pametni, kaže Džeri Prat, stručnjak za algoritme za dvonožno kretanje i korukovodilac tima u Institutu za ljudske i mašinske kognitivne procese iz Floride, a koji se takmičio u finalu Robotskog izazova, i osvojio drugo mesto.
„Teži deo svega toga je veštačka inteligencija“, rekao je Prat za Lajv Sajens. „Dolazimo do momenta kada su senzori jednako dobri kao i ljudski vid, ako ne i bolji. Međutim, postići da oni razumeju u šta gledaju je ono što pravi teškoće. To su te male stvari kao što su sposobnost da se pogleda u šolju i da se razume šta je to šolja i da se razume da je to nešto u šta sipaš tečnost. Ukoliko čovek ne ispiše kod ručno, u suštini nigde nismo stigli, i teško je reći šta bi to trebalo da se desi“.
Svetlosni mačevi
Najtipičniji komad tehnologije „Zvezdanih ratova“ je svetlosni mač, ali i verovatno najnedostižniji, kažu stručnjaci. Za fotone koji sačinjavaju svetlost se dugo smatralo da su čestice bez mase koje nemaju uzajamno dejstvo, što mogućnost sudaranja zrakova svetlosti u epskim dvobojima svetlosnim mačevima čini malo verovatnom.
Pa ipak, istraživači sa Harvard univerziteta i Instituta za tehnologiju u Masačusetsu su 2013. godine demonstrirali da, kada se parovi fotona ispale kroz oblak super hladnih atoma, fotoni će se pojaviti kao jedan molekul. Govoreći o uzajamnom delovanju čestica za Harvardsko glasilo, Mihail Lukin, profesor fizike na Harvardu, rekao je: „Nije baš neprimerena analogija kada se ovo poredi sa svetlosnim mačem“.
Međutim, Dejvis je rekao da je sasvim druga priča ponovo stvoriti taj efekat u stvarnom životu. „Svetlosni mačevi su čista fikcija i nikada neće biti napravljeni“, rekao je. „Nepraktično je da se koriste čudne naprave i kriogenska oprema kako bi se stvorili zarobljeni kvantni gasovi 0,6 m od kraja emitera svetlosnog mača“.
Ipak, nije sve izgubljeno kada je u pitanju oružje koje se zasniva na svetlosti: naučnici su blizu razvitku oružja sličnog blasterima istaknutim u filmu. Zapravo, Američka ratna mornarica je već demonstrirala lasersko oružje koje se nalazi na brodu i može da obara dronove i onesposobljava manje brodove.
Takođe, ovog leta, Američko ratno vazduhoplovstvo je počelo sa testiranjem drugog oružja zasnovanog na laserima, koje je pet puta snažnije nego mornarička verzija, a dovoljno je malo da može da stane u borbene mlaznjake i višenamensko vozilo hamvi.
Vučni zrak
Svetlost, takođe, može da pomogne da se iskopira još jedna zanimljiva tehnologija iz franšize: vučni zrak, koji predstavlja nevidljivo polje energije koje može da zgrabi, zarobi i pomera predmete. Još od 2010. godine naučnici pokušavaju da naprave lasere neobičnih profila intenziteta zraka koji im omogućavaju privlačenje i odbijanje sićušnih čestica.
Istraživači australijskog Nacionalnog univerziteta su baš prošle godine oborili rekord razdaljine što se tiče vučnog zraka, tako što su koristili laser u obliku krofne da vuku šuplje staklene sfere nekih 20 cm, što je otprilike 100 puta veća razdaljina nego u ranijim eksperimentima.
Pre samo par meseci, tim sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji je pokazao da zvuk može da se takmiči sa svetlošću kao izvor budućih vučnih zrakova. Istraživači su puštali precizno vremenski podešene zvučne talase iz niza malih zvučnika da bi stvorili regiju niskog pritiska koji efektno neutrališe gravitaciju, pa su loptice polistirena lebdele u vazduhu. Zatim su mogli da ih vuku, guraju i vrte koristeći samo zvučne talase.
Hologrami
Kada ste zarobljeni vučnim zrakom Imperijalnog Zvezdanog razarača i suočavate se sa izvesnom propašću, nema boljeg načina da pošaljete poziv u pomoć, nego putem holograma. Međutim, iako se specijalno dizajnirane naočare decenijama koriste da se stvori iluzija 3D slike, samostojeći holografski video je jako teško reprodukovati.
Tokom poslednjih godina oživljen je jedan stari scenski trik koji je izumeo Džon Peper u 19. veku kako bi stvorio iluziju pojavljivanja prikaze nalik na duha na sceni, ponajviše da bi pokojni reper Tupak Šakur naizgled vaskrsao na muzičkom festivalu Koačela 2012. godine. Način izvođenja toga se oslanja na super tanko parče folije koje se okači da visi pod uglom od 45 stepeni u odnosu na binu i koje se ne vidi golim okom, već reflektuje slike iz projektora. Trik daje iluziju 3D slike, ali samo u slučaju da stojite ispred njega.
Još bliže dostignuću je Voksiboks (Voxiebox) „volumetrijski zakrivljeni ekran“. Napravio ga je „Vokson“ (Voxon), rezultat integracije dve grupe australijskih i američkih izumitelja. 3D modeli su iseckani u stotine poprečnih preseka pre nego što ih super brzi projektor prenese na ravan ekran koji se brzo pomera gore-dole. Pred ljudskim okom, ove projekcije se pomešaju i stvaraju 3D sliku koja može da se pomera i da se vidi iz bilo kog ugla, baš kao tokom poruke princeze Leje Obi-Van Kenobiju u filmu „Zvezdani ratovi: Epizoda IV – Nova nada“.
Sila
Ono što povezuje ceo univerzum „Zvezdanih ratova“ je koncept Sile, koja Džedajskim vitezovima daje njihove magične moći i obezbeđuje pozadinu za borbu dobra i zla.
Ranije ove godine, istraživači Velikog hadronskog sudarača su najavili da su otkrili prvi nedvosmisleni dokaz za postojanje ovog fenomena, a izvesni mali zeleni delegat je primetio: „Veoma impresivan, ovaj je ishod“. Na žalost svih Džedaja u pokušaju širom sveta, ovo je bila dobro isplanirana prvoaprilska šala.
Ipak, pošto se Sila budi krajem meseca, možda postoji nada za sve njih.
IZVOR: Live Science
