Njen tvorac, Leonardo da Vinči, zaista jeste bio vanserijski slikar koji je ostavio dubok trag u polju umetnosti. Pored Mona Lize, on je naslikao i mnoga druga dela, koja takođe uživaju ogromnu pažnju šire javnosti.
Postoje dva krivca za publicitet koji se dogodio „najzagonetnijem" osmehu na svetu. Jedan od njih je pisac, a drugi jedan od radnika u Luvru koji je bio angažovan da pravi zaštitne maske za umetnička dela. Davne 1873. godine, čovek po imenu Valter Peter napisao je knjigu „Renesansa". Malo je reći da je on bio oduševljen da Vinčijevim delom, a svoje oduševljenje nije skrivao:
,,Postavite je na trenutak pored jedne od tih belih grčkih boginja ili lepih žena iz Antike i kako će ih uznemiriti ova lepota, u koju je prošla duša sa svim svojim nedostacima! Sve misli i iskustvo sveta su grabili i oblikovali se tamo, u onom što ima moć da rafiniše i izrazi spoljašnju formu, animalizam Grčke, Rimsku požudu, mističnost srednjih godina sa svojim duhovnim ambicijama i maštovite ljubavi, povratak paganskog sveta, grehove Borgijaca. Ona je starija od stena među kojima sedi; poput vampira, nekoliko puta je umirala i naučila je tajne groba" Renesansa, Valter Peter
Međutim, nije dovoljna jedna knjiga o umetnosti da od slike napravi senzaciju, za to je potrebna prava drama. Skoro trideset godina kasnije, drugi akter naše priče po imenu Vinćenco Peruđi doprineo je tome da Mona Liza postane legenda.
Govorimo o početku 20. veka, kada mnoge tehnologije još uvek nisu bile razvijene, sigurnosni sistemi nisu postojali, pa je jedan radnik Luvra mogao da iznese Mona Lizu iz muzeja, a da niko to ne primeti čitav naredni dan. Upravo to se desilo. Mona Liza je nestala. Nije pronađena naredne dve godine, a upravo tada je postala ikona globalne mase.
Bez postojanja fotografije i tehnologije koja bi omogućila da se podeli izgled dela koje je nestalo, novine širom sveta pribegle su korišćenju Peterovih hiperboličnih opisa. Svaki put kada su mediji preneli vest o krađi slike, nazivale su je najčuvenijim portretom svih vremena.
Dok ime lopova još uvek nije bilo poznato, među imenima osumnjičenih našlo se čak i ime Pabla Pikasa. Mnogi su pohrlili u Luvr samo da bi videli prazno mesto na zidu. Krađa i potraga za lopovom, poslužili su kao dvogodišnja kampanja. Delo je pronađeno u Firenci 1913. godine, a Peruđi je na suđenju izjavio da je samo želeo da je vrati u „rodnu" Italiju.
Kada je Mona Liza nestala, bila je samo još jedno umetničko delo u nizu. Ali kada se vratila, vratila se kao remek delo. Iako je njena umetnička vrednost neosporna, u ovom slučaju su okolnosti doprinele popularizaciji.
