Samanta Šveblin spada u najpoznatije savremene argentinske pripovedače, dok je za knjigu „Ptice u ustima“ dobila nagradu kubanske izdavačke kuće „Kasa de las Amerikas“, „Ljubav u novom milenijumu" nominovana je za Međunarodnu književnu nagradu „Buker". „Moja muškobanjasta karijera“ su memoari koje je napisala Ester Njutn, kulturni antropolog - začetnik studije o gej zajednici, dok u svojoj „Britanci u Indiji" Dejvid Gilmor prikazuje Rajove događaje kroz društvenu istoriju britanskih kolonijalnih administratora.
„Ptice u ustima“, Samanta Šveblin
Smeštena u izmišljenoj bliskoj distopijskoj budućnosti, ova nadrealna kratka priča odnosi se na savremene probleme kao što su glad, plodnost, finansijska i seksualna nezavisnost. U naslovnoj priči, mlada devojka prihvata ishranu živih ptica, dok se njeni šokirani roditelji bore da se pomire sa grozotom, i ulogom koju imaju kao staratelji. Muškarci su često vinovnici zla, kroz ambivalenciju ili namerno nasilje, dok su mladi, prvenstveno ženski likovi, žrtve. Različitog uticaja, priče kumulativno prizivaju svet u kojem civilizovanost konstantno opada, a biti čovek znači biti u stanju očaja.
„Ljubav u novom milenijumu“, Can Xue
U ovoj nerealnom romanu govori se o sazvežđu između muškarca i žene, daleko od naselja svojih predaka, koji traže izbezumljenu ljubav i svrhu u industrijskom kineskom pejzažu. U jednom poglavlju, mlada udovica i pomoćnika u magacinu ostave njihovi partneri, u sledećem oženjen radnik u fabrici sapuna koji nakon što mistično poseti svoj rodni grad odluči da je ona „njegova srećna zvezda“. U međuvremenu, njegova bivša ljubavnica, radnica u fabrici pamuka koja postaje prostitutka, počinje često da se pojavljuje kao metalna kuglica u fliperu koja zatim neobjašnjivo nestaje. Usred sve bizarnijeg scenarija, skrivene pojave, kao u nekom drugom svetu, prikazuju mutne tragove koje možda vode do nepostojećih zagonetki. Kao što je jedan lik rekao drugom, „Tvoje nerazumevanje jeste razumevanje“.
„Moja muškobanjasta karijera“, Ester Njuton - Djuk
Ovi memoari koje je napisala Ester Njutn, kulturni antropolog - koja je bila začetnik studije o gej zajednici, opisuju njene formativne godine kao muškobanjaste lezbejke. Rođena 1940. godine, usvojila je muževnu gestikulaciju od nekoliko očinskih figura i počela uslovno pregovaranje sa sobom suočena sa diskriminacijom i stidom. Najzanimljiviji deo knjige je prikazivanje Njutnove koja se kreće kroz drugi talas feministkinja i lezbejskih krugova u Njujorku i Parizu, gde će je susret sa debatama, socijalnom hijerarhijom i zapetljanim poslovima dovesti do kasnog sazrevanja. Sa razvojem polne i seksualne studije osamdesetih godina, njena učenost koja je ranije bila ignorisana, dobija priznanje. Knjiga je pažljivo ispitivanje na koji način lično iskustvo podstiče intelektualni napredak.
„Britanci u Indiji“, Dejvid Gilmor
Polazeći od ideje da čak i omražene institucije treba u potpunosti razumeti, pa i bez strasti, ovaj zaslepljujući prikaz Rajovih događaja kao društvene istorije britanskih kolonijalnih administratora, od prvih napada na Istočnoindijsku kompaniju, 1615. godine, do izlaza Carstva, Gilmorova detaljna zapovest iz 1947. godine je i naučna i beskrajno obavezujujuća.
Naučili smo šta su Britanci jeli (prezačinjeni kari, limenke dimljenih ribica isporučene od strane Herodsa); šta su radili (sadili čaj, bili plaćeni vojnici indijskih princeza), kako su se zabavljali (tenis, preljuba); i kako su doživeli Indiju (zahvalno, sa mržnjom). Rezultat je kompleksna vizija kolonijalne ere koja se čini i neposrednom i novom.
Izvor: THE NEW YORKER
