Dovoljno je jednom preslušati pesmu da bi se primetili genijalni prelazi između delova. Na samom početku čujemo baladu koja vremenom prelazi u opersku deonicu da bi se završila žestokom bravurom u rok stilu. Sam kraj odlikuju lagani klavir i vokal, sličan početku pesme, koji stvara utisak zaokružene celine.
Pored do tada neviđene sinhronizacije do tada nespojivih muzičkih stilova, jedan od razloga zbog kojih je ova pesma doživela takav uspeh jesu reči pesme. Misteriozni tekst Fredija Merkjurija je i danas predmet nagađanja.
Bohemian rhapsody traje skoro šest minuta i objavljena je na albumu A night at the Opera. Singl je objavljen 1975. godine i odmah je dospeo na vrh britanske top-liste i tamo je ostao 9 nedelja. To je jedina pesma u istoriji koja je četiri godine bila na prvom mestu na top listama. Čak je tu dočekala i dva Božića!
Zanimljiva priča je vezana za njen nastanak. Fredi Merkjuri je imao ideju kako bi trebalo da zvuči, a realizacija je trajala tri nedelje. Opersku deonicu nije pevao hor, već su Fredi, Rodžer i Brajan pevali tri verzije (višu, srednju i nižu), a onda su se glasovi kombinovali kako bi se dobio efekat hora.
Iako najpoznatija pesma grupe Queen, pri izvođenjima uživo sa trake je puštan horski deo, zato što je bend smatrao da se pesma ne može adekvatno izvesti. Na koncertu grupe Green day u Hajd parku 65 000 ljudi je horski pevalo ovu pesmu.
Prema anketi koju je sproveo radio Bi-Bi-Si, u kojoj je učestvovalo hiljadu ispitanika, slušaoce najbolje oraspoloži upravo ova pesma.
Za kraj, po Boemskoj rapsodiji je dobio ime film 20th century foxa, koji slavi život i delo Fredija Merkjurija. Ovo ostvarenje prati uspone i padove ove vanvremenske grupe, a u bioskopima će se naći od 2. novembra.
