Svitac (lampyris noctiluca) pripada vrsti Cleoptera. Svoju popularnost ova vrsta stekla je zahvaljujući osobini da svetli nekom od fluorescentnih nijansi. Nijanse svetla variraju od zelene, preko žute, do bledo crvene. Njihov životni vek traje svega dva meseca a veličina jedva da prelazi jedan centimetar. Iako se retko viđaju, registrovano je više od dve hiljade različitih vrsta, koje su rasprostranjene po celom svetu.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih svitac svetli. Glavni razlog je da bi privukao suprotan pol za parenje. U zavisnosti od vrste postoji nekoliko šablona po kojima svetle kada je u pitanju parenje. Neke od vrsta, najčešće Photinus, Photuris, i Pyractomena, odlikuje udvaranje sa treperećim šablonima koje emituju mužjaci u potrazi za ženkom. Sa druge strane, ženke Photinusa ne lete, već samo daju trepereći signal kao odgovor na mužjaka.
Sem parenja, svetlo koriste i kao sredstvo zaštite od predatora. Zahvaljujući svetlu, predatorima daju do znanja da nisu tek obične bube. Kako su svici neprijatnog ukusa, tako i predatorima dobro dođe ova signalizacija.
Proces zahvaljujući kojem svitac svetli naziva se bioluminiscencija.
Ovaj proces odigrava se u ćelijama svica koje proizvode materiju zvanu luciferin i enzim luciferazu.
Luciferin zatim stupa u hemijsku reakciju u kojoj se stvara oksiluciferin. Svetlost koja se dobija ovom hemijskom reakcijom naziva se hladnom svetlošću jer ne emituje ni infracrvene, ni UV zrake.
Ovaj način dobijanja svetlosti je veoma napredan jer se čak 99% energije konvertuje u svetlost a samo 1% u toplotu. Primera radi, sijalica konvertuje 90% energije u svetlost a 10% u toplotu. Luciferazu koriste naučnici kao biomarker za otkrivanje raznih materija u našem organizmu i merenje njihove koncentracije.
Postoje porodice svitaca koje ne svetle. Oni obično vode dnevni način života, kao, na primer, vrste iz porodice Ellzchnia. Oni uglavnom naseljavaju pretežno senovita mesta. Mogu se videti ispod visokih biljaka ili drveća. Oni spadaju u luminicsentne vrste i koriste feromone za signalizaciju partnerima.
Tropski svici, naročito oni koji žive u jugoistočnoj Aziji, sinhronizuju svoje treptaje u velikim grupama. Duž obala reka, u džunglama Malezije, posebno noću, svici sinhronizuju svoju svetlost veoma precizno.
Na Filipinima se može videti hiljade svitaca tokom cele godine u gradu Donsol. U Sjedinjenim Američkim Državama, u Velikim dimnim planinama oko Tenesija, dešava se jedan od najpoznatijih okupljanja svitaca u toku godine, u toku prve nedelje juna.
Zanimljivo je, da su ženke Photuris svitaca poznate po simuliranju treptaja drugih svitaca zarad predatorstva. Ciljane mužjake privuče ono što izgleda kao odgovarajuća ženka, a zatim budu pojedeni. Zbog toga ovu vrstu nazivaju i „fatalna žena svitaca“.
Izvor: Kakopedija
