Animirani video klip u okviru TED-Ed-a (događaja namenjenom obrazovanju mladih pod okriljem konferencije Tehnologija, zabava dizajn) čiji je autor Noa Tavlin sve jasno izlaže, objašnjavajući kako usled nemarnosti pogrešno koristimo ovaj pridev i šta on zapravo znači. „Izvan najšire upotrebe ove reči“, pita on, „šta zapravo nešto čini kafkijanskim?“
Naravno, vrlo je moguće da u ovom trenutku vičete u ekran svog kompjutera ili smartfona, znamo šta znači kafkijanski. Očigledno bi trebalo da se oslanja na teme i događaje iz dela Franca Kafke, autora rođenog u Pragu, čije čuvene priče (poput Procesa i Preobražaja) počivaju na bezdušnoj birokratskoj mašineriji dotrajale Austrougarske monarhije.
Međutim, možemo biti još precizniji. „Kafkijanski“, prema odrednicama u Oksfordovom rečniku, ukazuje na „ugnjetavačke ili košmarne osobine“ ili, prema odrednicama u rečniku Merijam-Vebster, na „nešto što je zastrašujuće komplikovano, bizarno ili nelogično“.
Ipak, začkoljica je u ovome: svaki put kad kad životno delo nekog autora posluži kao inspiracija za reč koja će da ga opisuje (orvelovski, dikensovski, prustovski), značenje tog prideva u potpunosti zavisi od interpretacija samih dela. Kako god da rečnik opisuje reč „kafkijanski“, njena prava denotacija nema nikakve veze sa odrednicama u rečniku, već samo sa onim što književni kritičari imaju da kažu o samom Kafki.
Upravo Tavlinova definicija „kafkijanskog“ potiče iz detaljnih tumačenja Procesa, „Umetnika u gladovanju“, Preobraženju i drugim Kafkinim delima, pri čemu izdvaja nekoliko obeležja njegove književnosti izvan ideje o zbunjujućoj, besmislenoj birokratiji.
„Kafkin stil pisanja nije karakterističan samo po apsurdnosti birokratije, već i po ironiji kružnog načina razmišljanja likova pri reagovanju na istu“, navodi se u video klipu. Ovaj video je najnoviji učesnik u dugogodišnjoj borbi da se definiše „kafkijansko“ i, na posredan način, definiše Kafkina umetnička zaostavština. Godine 1991. Kafkin biograf Frederik Karl ponudio je ograničenu, ali prilično jasnu definiciju za Njujork Tajms (The New York Times):
„Ne slažem se sa tim da se kao kafkijansko može opisati ako neko treba da uhvati autobus i sazna da su svi autobusi prestali da saobraćaju,“ izjavio je. „Ono što jeste kafkijansko [...] je ulazak u nadreaalni svet gde sve što ste nekada kontrolisali, svi vaši planovi, čitav način na koji se ponašate, počinje da se raspada u paramparčad [...] Reagujete na ovo tako što se borite svim sredstvima, čime god da imate. Ali naravno da nemate šanse. To je kafkijanski.“
U okviru kolumne „Napamet“ („By Heart“) časopisa Atlantik (The Atlantic) autora Bena Markusa o Kafkinoj paraboli „Poruka od cara“ u okviru priče „Kineski zid“ navodi se da je Markusova „rasprava o delu obuhvatila sažeto i sjajno obrazloženje o tome šta sačinjava kafkijansko, iako nikad nije upotrebio baš tu reč“. Umesto toga, Markus je obrazložio koje su Kafkine „suštinske odlike“, uključujući „afektivnu upotrebu jezika, mesto događanja na granici između sna i jave, i borbeni instinkt čak i kad sve deluje sumorno – beznadežno, a puno nade.“ (Ukoliko „afektivna upotreba jezika“ postane jedna od odrednica za korišćenje termina „kafkijanski“, ovaj termin će biti gotovo nepraktično ograničen.)
Kako objašnjava Tavlin, „Izraz ,kafkijanski’ se u svakodnevnom jeziku koristi za opisivanje bespotrebno komplikovanih i frustrirajućih iskustava, posebno sa birokratijom. Ali da li stajanje u dugom redu kako bismo popunili zbunjujuću papirologiju zaista verno prenosi Kafkinu bogatu viziju?
Verovatno ne. Šta je prenosi, izuzev sjajne i temeljno proučavane književnosti samog Kafke? Po ovim standardima, možda bismo samo Kafku mogli da nazovemo kafkijanskim.
Preskriptivisti koji žele da ograniče upotrebu termina kao što je „kafkijanski“ gotovo sigurno gube bitku, međutim postoje neke prednosti. Na primer, neobičan, promišljen video koji se bavi čestim motivima i temama u Kafkinim delima – to je samo po sebi divljenja vredan rezultat.
Izvor: The Huffington Post
