Reč intuicija latinskog je porekla i znači gledati, motriti ili paziti na nešto. Sam pojam prilično je maglovit i nikada u potpunosti dokučiv. Pojedini filozofi smatrali su da intuicijom otkrivamo stvari kakve su zapravo, same po sebi. Jung ju je opisao kao proces obrade informacija čijeg smo rezultata svesni, ali ne i samog procesa obrade.
Anri Bergson (fr. Henri Bergson), veliki francuski filozof dvadesetok veka, prepoznatljiv po spiritualističkoj alternativi pozitivizmu, deo svog rada posvetio je raspravi o ulozi intuicije i njenoj nadmoći nad razumom. Doprineo je njenom osvetljavanju, a ne treba izostaviti činjenicu da je Bergson bio izvrstan matematičar, čime je njegov duboki upliv u filozofiju širi.
On sažeto kaže: „ Ono što je nagonsko u instinktu ne može biti izraženo terminima inteligencije, niti posledično može biti analizirano.”
U svom uticajnom delu za oblast filozofije nauke „Stvaralačka evolucija“ on podupire Darvinovu evoluciju, te prirodu i nauku posmatra kao jednu celinu.
„Vidimo da je intelekt, tako vešt u postupanju sa inertnim, neugodan u momentu kad dodirne životno. Bilo da želi da tretira život tela ili uma, on postupa sa surovošću, ukočenošću, brutalnošću jednog sredstva koje nije stvoreno za takvu upotrebu.“
Prema njemu intuicija je tvorevina istinskog oblika života. Potpuno je organski pa samim tim suprotno od inteligencije, ništa ne tretira mehanički. Instinkt je primarna i prirodna pojava koja omogućava opstanak, prati stvaralačku silu života. Kada malo pile razbija kljunom ljusku, ono to čini instinktom, a nastavlja pokretom koje je nosilo u sebi kroz embrionski život.
Bergson intuiciju objašnjava ilustrativno: „Čoveka koji je rođen slep, koji je živeo među drugima koji su rođeni slepi, ne biste mogli ubediti da veruje u mogućnost primećivanja udaljenih objekata bez prethodnog opažaja objekata koji su bliži. “
Velikoj većini populacije koja vidi, tako nešto ne bi ni došlo do svesti jer se primećivanje udaljenih objekata podrazumeva. Ipak, na neki način, opservacija slepog čoveka nije pogrešna. Vid koji ima svoje poreklo u stimulaciji mrežnjače vibracijama svetla, nije ništa drugo nego dodir mrežnjače. Takvo je i naučno objašnjenje, funkcija nauke je da izrazi sve opažaje terminima dodira.
S druge strane, filozofsko objašnjenje opažanja mora biti druge vrste. Instinkt se tako može definisati kao znanje na daljinu. Ima isti odnos sa inteligencijom kao vid sa dodirom. „Nauka ne može drugačije nego da se izražava u terminima inteligencije; tako radeći, pravi imitaciju instinkta umesto da pronikne unutar njega.“
Treba imati na umu da pojednostavljivanje može nositi negativne posledice, a konkretno u slučaju rasprave između intuicije i inteligencije, nikada se ne sme zanemariti da su oba nužna, i da jedno bez drugog ne ide. Ipak, ono što je takođe bitno, a o čemu je Bergson govorio jeste da intuiciju, i pored svih njenih benefita, često zanemarujemo. S druge strane, nije dobro ni potpuno se oslanjati na intuiciju, najbolje je kada svesno i nesvesno sarađuju. Ples temeljne inteligencije i duboke intuicije jeste onaj ples koji osvaja i ruši sve prepreke pred sobom.
Izvor: Kultiviši se
