U kuglanju, strike je najbolji rezultat. Međutim, u vazduhoplovnom žargonu bird strike se događa kada ptica iznenada pređe putanju aviona, sa fatalnim ishodom po pticu u većini slučajeva.
Nije neobično da se ptica sudari sa letelicom. Ne tako davno, avion japanske aviokompanije koji je leteo za Njujork bio je primoran na prinudno sletanje zbog sudara sa pticom, dok je jedan drugi morao da se vrati na aerodrom u Kardifu (Vels) jer se ptica sudarila sa jednim od motora. Godine 2016. samo u Ujedinjenom kraljevstvu desilo se 1835 sudara ptica sa avionom, u proseku osam na svakih 10 000 letova.
Sudari mogu imati velike posledice po aviokompanije. U slučaju sudara, avioni moraju biti detaljno pregledani zbog eventualnog postojanja jedva vidljivih oštećenja koja mogu biti opasna u slučaju da se ne otkriju. Samo 5% sudara sa pticama je uzrok štete na avionu. Međutim, radi predostrožnosti sve letelice koje dožive sudar ovog tipa sleću na najbliži aerodrom i putnici moraju da se ukrcaju u drugi avion sa novom posadom, što može ozbiljno uticati na rad aviokompanije. Teško je odrediti iznos dodatnih troškova, ali Transport Kanada je izračunao da u Severnoj Americi iznose do 500 miliona dolara.
Ceo svet je čuo za pticu
Ptice ne lete mnogo visoko. U jednoj studiji iz 2006. godine objavljeno je da se tri četvrtine sudara sa pticama dešava ispod 150m visine, odnosno kada se letelica nalazi u početnoj fazi poletanja ili u poslednjoj fazi sletanja. Brzina aviona u tom trenutku je manja nego što je u visini i točkovi za sletanje mogu biti spušteni pa su male šanse da se brzo izbegne sudar.
Generalno, ishod sudara zavisi od dela aviona koji je pogođen. Iako su aviotehničari oprezni, letelice su dizajnirane tako da mogu da podnesu udar velike sile pa samim tim često nema razloga za brigu. Motori aviona su napravljeni tako da budu veoma snažni. Kriterijumi za upotrebu motora su sledeći: veliki motori treba da budu dizajnirani tako da mogu da podnesu sudar sa većom pticom teškom 3.5 kg a da se od aviona ne odvoji nijedan deo opasno oštar i brz.
Zapravo, većina motora može da preživi sudar sa pticom uz manju štetu na propelerima. Skoro je pa nemoguće da se jedan motor sudari sa dve ptice (iako se jedno jato nesrećnih kanadskih guski ne bi složilo sa tim), ali čak i ako motor izda zbog sudara sa jednom pticom, nije strašno jer su sve letelice dizajnirane tako da mogu da lete bez jednog motora. Zapravo, većina može da pređe pola okeana sa samo jednim motorom.
Kada je reč o sudaru sa pticom, nisu samo motori u opasnosti, već i vetrobran pilotske kabine. Međutim, u većini slučajeva se proizvode sa tri sloja akrila i laminiranim staklom i mogu da podnesu grad, tako da ptica ne bi trebalo da predstavlja veliki problem. Višeslojnost takođe garantuje održavanje pritiska u slučaju da se spoljašnji sloj ošteti. Osim toga, piloti su obučeni da upale grejače vetrobrana pre poletanja koji se koriste kako ne bi došlo do nakupljanja leda na visini i koji čine staklo mekšim i manje lomljivim u slučaju sudara.
Prevencija i otkrivanje
Aerodromi takođe isprobavaju različite tehnike kako bi udaljili ptice od aviona i samim tim kako bi izbegle tako strašnu sudbinu. Na primer, koriste se glasni snimci ptica grabljivica i blicanje svetla, veštački i istrenirani sokoli i dronovi. Ove mere ne bi dugo imale efekta jer se smatra da bi se ptice brzo navikle na novu smetnju. Šta više, obožavaju aerodrome. Velike zelene, prazne površine okružene drvećem i kantama za smeće su veoma privlačne za divlje životinje.
Često se savetuje zaštita motora rešetkom, ali to nije jednostavno rešenje. Glavni problem je u tome što da bi se sprečilo oštećenje pri sudaru sa pticom pri brzini od 800 km/h, rešetka treba da bude veoma izdržljiva i sa malo otvora, što bi sprečilo da vazduh dopre u motor. Motori su funkcionalni zahvaljujući svom dizajnu koji im omogućava da iskoriste maksimum vazduha na velikim visinama, što je prednost koja prevazilazi ostale mane.
Sada kada dronovi izazivaju sve veću brigu, traže se sistemi koji bi omogućili pilotima da odrede težinu sudara kako bi mogli da nastave da lete ako nema oštećenja. Istražitelji sa univerziteta u Kardifu i Imperijalu (Ujedinjeno Kraljevstvo) kao i drugi iz celog sveta rade na različitim senzorima i materijalima sposobnim da odrede stanje aviona i samim tim da stave tačku na potrebu za prekidanjem letova radi pregleda.
Ideja je da se razvije sistem koji zahteva malo snage, koji je lak i po mogućstvu bez kablova i koji detektuje i određuje mesto i težinu štete. Moguće je da će se čekati još jednu deceniju kako bi pomenuti sistem bio pušten u rad, ali na kraju piloti će moći da znaju da li je bezbedno nastaviti let nakon sudara. Ako treba da slete, aviotehničari će znati šta treba da pregledaju, i imaće spremne rezervne delove pre nego što avion sleti na aerodrom. Do tada, prevencija, dizajn i dobro obučeni piloti su naša odbrana protiv sudara sa pticama.
Izvor: El País
